Njiva

Про.ј 15. 11. априла (29. марта) 1915. XVIII. год. 11ретплата је: 3 круне на целу годпну. Уредннштво и наклада «Њиве» је: Издази сваке недеље. ВиПарезт, Е§уе1 ет-ц(сга 4. Иолазп и на мађарском, словачком, рушљачком, румуиском п немачком језпку.

Смањимо површину угари. V Угарској заузима угар још врло оначајну површину, јер чпин преко оеам процената од целе оранице. То зпачи да код нас остаје сваке године незасејапо око два мплпјопа кат. југара ораће земдве. На тој површини проиада годпшље сплпо народно имаље, што би разумгтпм економисаљем лако мог.тп сачувати. У данашљем ратном времену је шта вшне: грех угар остављати. У оно време, када је цеиа земље била мала, када цене пропзвода нпсу ни налпк тако велике биле као данас, и када је сточарство вр.то перазвпјено било. у то време је нмало смисла остављати угар. Алп данас, када је народна лозинка: «Производимо што 6пше», ваља угар да што већма смањпмо и таке бпљке да сејемо, које нам пру-

жају исте добнтп као и угар, а уз то нам још п леп прпход дају. Врло се вара онај газда, којп мисли, да угар земљу обогаћује. То нам се само тако чинн, јер су веће жетве. А у истинп земља осиромашава, јер баш усљед угари се резерва хранљивих матерпја у земљп. сирови хранљпвп материјал биљака претвара у таково стање да га биљке употребити могу. те са богатијпм жетвама се трошп та резерва у земљи. опа постаје све маља п маља, те земља осиромашава. С помоћу угарп смо у стаљу даклс са.мо неко извесно време прпносе биљака повећати и то дотле, док имаде у земљи поменутих сирових материја, из којпх се бпљна храна спрема. Нестапу ли те матерпје, онда угар пије више у стању чуда чинити. Велике жетве изостају. јер баш услед угарн смо