Njiva

220. страна. ЊГ1ВА Х\ III. год.

земљу сасвим истрошшш. Само до извеспог времеиа се даде дакле утар са успехом употребити. али ако бп хтели тим путем сталио одржавати снагу земље, онда очевп варају сннове своје. Обично онај газда оставља угар, који није у стању земљу ђубрити. те с помоћу угарп бп хтео ђубре уштедпти. То је погрешка. јер са ђубретом дајемо земљн хранљпве материје. дакле ју заиста обогаћавамо, дочнм употребом угарп не дајемо земљп те матерпје, те ју не обогаћујемо. Зато економ без ђубрета не може напредовати. Она пољопрнвредна подузећа. у којима се угар оставља, немају довољно ђубрета, а баш у тим економпјама се даде врло лако тај недостатак попуннти. Не треба иам нншта друго, него да у меето угари пропзводимо биљке за ннћу. У томе случају имаћемо дово.љне хране за стоку п моћпћемо на тај начин впше животпња држатн. Хранећи жнвотнње нићом. коју на зем.љишту угари добијамо, повећамо чпстп приход подузећа, а уз то нам још остајс стајско ђубре. са којим смо у стању плодност наше оранпце повпспти. земљу нашу обогатити. Баш данас. када се животпњски нроизводи дају тако нзванредно добро продати. грех је занемариватп гајење стоке. ^ највећој мери шкодп сваки газда сам себи, који уместо да ироизводп пићу и гиме шго више стоке држи у место тога угар оставља. Погрешка је само због тога угар остављати, нгго не располажемо са доста ђубрета, јер данас знамо да

имаде п других намена, с помоћу којих нам је могуће и без стајског ђубрета новећавати илодовитост њиве. Ту су разна вештачка ђубрета. с помоћу којих умемо изванредне успехе постићп п употребом њпховом смо у стању бсз пкакве штете напустпти утар. Не треба ништа друго да чипимо, иего земљишту, на коме је дотле угар бпла, дајмо вештачког ђубрета п посејмо га бпљкама, које служе жпвотињама за храну. Таг" су на пример зобна вика и друге мешавпне са виком. Под те биљке бацнмо на тежој земљи 200 кила суперфосфата по јутру, а на лакшој зсм.љи 300 кила Томасовог браштга н 100 кпла калијеве солп (од 40 °/< . У томе случају ћемо добнти не саг > добру пићу и велике множине I исте, него ће иосле тих биљак ко:е густо сејемо — остати земља у тако повољиоме стању, да ће жетва ж< л или ражи идуће годпне бпти доб Будућн да мп те биљке за пи већ крајем маја или почетком јупа покошавамо, у стању смо орапп до јесени (до сетве жита или ражп. пајбоље спремити, стрњику плитго заорати и земљу прво дубоко, затпм до средње дубљине под сетву преоратн. Ту обраду називамо зеленом угари, јер поред тога, што са њиве једну жетву скидамо уједно ужива ораница све добре утицаје угари. Но зелена угар имаде и ту добру страну, да произвођена пића потпуно надокпађује пашњак на угарп. Погредшо мисли опај пољопрпвредник, који вели: да му зато ваља остављати утар, јер нема пашњака