Njiva

234. етрана.

ЊИВА

XVIII. год.

тара на сваки чокот, где ее жути лтннће. Ако је земља мршава, онда је треба ђубрити у јесен стајским ђубретом, а вештачкпм што ранпје у пролеће. Свака амерпчка лоза не успева добро у свакој земљп, с тога се према томе, колико у земљи пма креча н другпх састојака, мора бирати и лоза. II ето зато, кад хоће да обиови виноград, сваки внноградар мора гледати. да му се проучи она земља, Алп још унапред можемо ређтг, ако земља пма доста креча, да на њој најбоље успева рппарпја + Берланднјерп Телеки. Особито препоручујемо нашим виноградарпма, да узнмају потпуно срашћену лозу првога реда, јер само та ие жути после и пе пропада, него добро успева, обично рађа и дуго траје. Нпје напредан внноградар ии добар домаћин онај, који ма у чему заиушта свој впноград. Ко у своме винограду пазп па свс и иа свакп чокот. тај 1 1 е само од љега нмати користн. а према томе п радости. «Прпвр.»

Кано 'ћемо навикнути ждребе да вуче. При обучавању и навикавању ждребади да вуку најважније је да постувамо са ждребетом благо и стрпљиво. Заго не ваља спрезати ждребе напоредо са коњем. Коња и ждребе ваља извести на јсдну ледину. ставптп их Једно према другом у натрашке. свезати са штрангом од

хама тако, да су барем три метра раздалеко са стражњпцама, Ждребетов удар узмимо у руку п ставпмо пред себе поузданога помоћпика а и коња ослонимо на другог поузданога помоћника. Сад са повиком «ђи!» кренимо маторог коња унапред, вуцимо мирно ждребе упатраг. на гуске, све дот.те, докле не спазимо да му је досадило то трћење те је и оно полегло у хам и потегло да се одупре. Онда ћемо зауставитп маторога коња и огледаћемо да ли га не ће ждребе хтети повућп унапред. Ако га повуче само који корак унапред, онда је већ добро; ако не би хтело ждребе леппм да вуче, ваља опет отночети вучење нагуске а чим се ждребе опет одупре, ваља га бодрити да вуче унапред. Тпм начином научиће се ждребе сигурно да вуче у коли.

Беле Орппнгтонке су врло добре кокошке, јер оне добро, па и преко зиме носе; оне су врло добре лежиље. а то треба свакој домаћици да буде добро дошло. Квочка са 10 живахннх пилнћа представљају капитал, и ако мали, па било пилићи да се доцније кол>у, било да се као приплодпа грла оставе. Беле Орпингтопке имају веома укусио месо, оне су издржљиве п неподлеже никаквим болестима, хране се као и просте кокошке, а у тражењу хране по пољу неуморпе су и у томе надмашују све остале сојеве кокошака. Оне оу веома лепе, угледне кокошке и за изложбе подесне. «3а привредне циљеве у ма ком правцу бољих кокошака иема» веле немачки стручњаци.