Njiva

2о0. страна.

ЊИКА

XVIII. год.

Стара коња, којп п.ма ]фаве зубе, увек ,је бољехрашггп млевеном зобп; коњп. којп су изложенп дз т гом путу од куће, еносе добро цеда зрна. јер се осећај гладп не појавл>ује тако брзо, као кад бп били пахрањепи млевеном зобн, која се лакше, брже и боље еварује. Коње у пољопривреди најбоље је хранитп млевеном зоби. Прекрупа п мекпње стварају до душе лепо тело, алп на уштрб чврстоћп и пстрајпости коња; прп тешком раду тако храњеи коњ силно се зпојн а постоји п опасност, да ће се створптп црвепп камен. И за млада говеда млевен је јечам за препоруку. Од целог зрнсвља млада се грла надимају. Нарочпто за бпкове је згодан додатак храпн зоб. јеј) «авенин» (алкалојпд). којп зоб садржи у себп, иовећава по.тнп осећај. Добра страпа исхране зрнев.љене је та. што зрна највише садрже лако сварљиве беланчевине. масти п скроба. Зрневље је издашно беланчсвином, а така храна је потребна на првом месту телади, која има да ствара велпку количнну мпшпћа. Исто тако од важностн је висока количмна пепела у зрневљу. Зрно је цвет цедокуппе храњиве спаге у бпљцп. То ,је магацпн, где је бнљка наслагала најдрагоценије материје, што је пмала у смеру стварања нове биљке, а која је опет дремала у клици еемена, Семена садрже сразмерпо врло мпого скроба, беланчевине, масти, пепела (до %), фосфорне, кречне п др. солн. Дакле у зрну сем матерпја, од којих жпвинче ствара своје мтшшће, месо

н снагу, иалазпмо још и добро градиво за развитак костпју у облику лако сварљивом, који добијамо бесплатно. Сваком пољопривреднику јс бсз сумње познато. како код стоке прп свршетку полагања пма дејство додатак јарме или мекпња, Впдимо. како стока алапљиво лпже и на тај начин полпже и поједе и остатак хране у јаелама, које иначе не бн иојела. И онда се морамо прихватити мсра за повећањс апетита код стоке. Зрно непокварено, на свом сопственом пмању ироизведено, јесте нај јефтппнје средство за повећање анетпта код стоке с највећом колпчпном храњивпх матерпја. Прн томе немам< страха. да ћемо здрављу стоке наудитп. Храни лп пољопривредник стоку зрном са евог пмања. зна, чимс храпп и шта отуд може очекиватп. При исхрани свпња кукурузом утврђено .јс, да је за повећање 100 клгр. живе тежине утрошено 524 клгр. целог зрна, а пстп је резултат постигнут са 479 клгр. јарме. Из тих онпта видимо, да ирекрупа даје повољније резултате, ма п не у свима елучајевима. Слпчно томе је п са осталнм жнтом. Међутим, када чбвек то купује, лако се пзлаже рпзику, да уместо здраве хране добије фалснфпковану, од које ће стока иматп штету. Ко је год куповао мекпње и јарму разних жита, тај се је морао уверитп : како далеко пде несавесност нашнх нрекрунаца и магазаџија, који у мекнње често мешају пеоак, прашину п друго ђубре, а у ттрекрупу труле-