Njiva

380. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

се у нашој државп производе, ова нли она врста чпсте вуне даје, то се пе само по врсти оваца и по пределу. него тако рећп по стаду мегва. Од два суседа је код једнога вуна маснпја, алп је у чве впше прашине и нрљавштпне иего код другога; код једнога је више пута стадо у кпшп било те је кпша један део прљавштпне испрала, дочпм су се код другога овци суви вратпли кућн. Па онда како је разно прање! Код једпог газде је вода добра за праље, код другога је вода рђава: један газда боље разуме прање другп лошнје, а и време може да прање поквари птд. Нема човека на свету, који би све то умео у рачун узети и могао рећп, какве чистоће вуна долази у промет из ове или опе жупанпје, из овог или оног предела. Још је наравно теже пресудитп, какве је чпстоће вуна која нз поједпних пољопрпвредних подузећа гта ппјацу долази а то значп колико је чпсте вуне у тим вунама са разних места, разних врсти, масних или праних. А то ће сваки увидети, да од две вупе еасвим једне врсте она вуна, од које 100 кплограма садржавају у себи на пример само 20 клгр. чисте вуие. не може исту цену пмати као она вуна, која у сваких 100 клгр. нмаде 30 клгр. чисте вуне, иего је право, да цена одговара множпни чисте вуне. Зато се и није могла цена вуие по 100 клгр. утврдити без обзира на то да ли је вуна масно шпшана или већ једном прана, него се морало тако учинити као што је у наредби изве-

дено. то јест утврдити највећу цепу килограма чисте вуне. По наредби је цена једнога килограма чисте вуне ова: За најфпиију мерино вуну К 20 За вуну за тканину « 17'« « « « « 1 . > ’ « « « « _ _ .... « 11 *За цнгају-вуну « 9’50 За рацку « 7'30 Наредба дакле као што видимо нс утврђу.је једну цену по килограму чисте вуне, него опредељује шес-т степенп. Ти разни степеип у ценама означују финоћу вуне и названи су но трговачком обичају. Те разне цене су зато опредељене, јер нпје право да се за један килограм грубе вуне иста цена платп као за килограм врло фине вуне, него цена «чисте вуне» треба да се према фппоћп вуне мења. Но али како ће се газда у тој паредби разазнатп. када му нпје позиато колико «чисте вуне» имаде у његовоме пропзводу. а ни то не зна у који степен спада његова вуна ? Пут, који тој цељн води је ово: Иостојп у Будапсшти (V., К1о1)1с1Шса 22.) једна институцпја, која сиада иод пољопривредно мипистарство, а то је Државни кр. угарски завод за определење вуне (Огзгацоз ш. кп\ дуарјтптбзћо 1 п 1 е 2 е 1 ). Тај завод дајс бесплатно извешћа свакоме газди о томе колнко му иронзвод чисте вуне садржава н у коју класу по наредби спада. Газда пе треба дакле ништа друго да чини само нека пошаље пробу своје вуне томе заводу и да моли да се мустра испхгга. По себп се разуме да се завод не