Njiva

I

XVIП. год. своје хране, које жели да људима својпм нзда као рие пли конвенцпју на земљишту друге општпне. ('а дозволом министра пољопрпвреде могу газде пренетн храну на колпма и на земљпште суседне жупанпје ако ,ју онде желе продатп такима, којп на то имају права. Р и с. Рекли смо да пропзвођачу није дозвољено храну однетн са земљишта општпне, где му пољопривредно подузеће лежп. Будућп да је по наредби п онај пропзвођач, којп из овогодпшње жетве добпја рпс, конвенцпје или храие у име наднице од газде-пропзвођача, то иотоме онп не би смели добивену храну однети са земљишта оне општнне, где су ју добплп. Но наредба наређује да рпсари њпхов рис као и храну коју су као конвенцпју пли у пме надннце добили могу однетп кућп, дакле у оно место, где стално живе, дакле п пзван земљишта оне жупанпје, где ,је храна родила. Рисари могу своју рис кући одпети. ма где становали. Важна даља наређења. Као што пз горе наведенога излази, главно је дакле даље питање ко ће купац бигп. Ко су онн, који но наредби имају права хране куповати п којпма смеју производптељи продати. По наредби имају права да храну купују : 1. Поједипи потрошачи :

419. страна. 2. оне власти. заводи п подузећа г којпма је задаћа да се о подмпрењу опће потребе брину; 3. , пољопрпвредна удружења у погледу набавке семена и 4. влада, односно онп. које влада опуномоћи куповањем. Да бн о свему томе газде бпле потпуно обавешћене у идућим бројевима нашега листа раетумачућемо потанко наређења, која се на тај. предмет односе.

Пр оизводња стајскога "ђубрета. Велика је погрешка. да наш.газда колико воли божпји благослов н море класова толнко не воли да рукује ђубретом, које те класове производи, тако да у Мађарској у већшш малих пољопрпвредних подузећа нп нема места, на којем се ђубре разумно рукује него је ђубриште најзапуштенији буџак дворишта. Добар пример нпје нам нп нужно да га у странпм државама тражимо, јер га имадемо и код нас у јужно-источноме делу наше домовине у Барцашагу (жупанији Брашо) код Саса, који су се још пре више стотпиа година онде населпли. Та,ј народ Ие само да зпда засебно место за стајско ђубре него га шта више п кровом покрива а сватови када се крећу у цркву обилазе ђубрнште, јер је то њихов ионос и основа њихове среће, Алн су п богати Саси ! Скоро свако село имаде водовод, многе општпне пмају електрнчно осветлење, од цигаља сазидану, цементпрану шталу. за бикове н много новаца у штедионици.

ЊИВА