Njiva
518. страиа.
ЊИВА
XVIII. год.
таљну продају жестокпх ппћа. Уток није допуштен проти забрани, али ако је проведба таквог захтева војни\' области непроведива, пмаде ее министар о том смеета писмено илп брзојавно обавестити. II о д и з а њ е у л о г а. Кад је раснисан други угарски ратни зајам, могао је еваки уложитељ из уложннх новчанпх завода за набаву зајмовних обвезница подићи 25 % свога тадашњега улошка. али највпше 25 % оне своте, коју је на зајам уписао. Новом наредбом министра-председннка, која је ових дана обнародована, одређује се, да сваки уложитељ може од свога улошка у новчаним заводима, почевшп од 1. сеитембра о. г., подићи даљих 25 % унисане своте, н то за отплату ломбардног зајма, што га је за набаву зајмовних обвезница склопио. Уложни завод дужан је дотичну своту дозначитп заводу илп тврдки, где је ломбардни зајам склопљеп. (Продужићемо!)
Ма-ђарска Газдинска Задруга образује бесплатно сеоске задруге, газдинске кругове и ареидашка друштва и даје бесплатна савета у свима задругарским пословима. Земљоделцима даје бесплатна упутства при куповању земље, те држи исказ земаља, продаваца и купаца. Ко је рад земље да купи или да прода, нека ту своју намеру јави Мађарској Газдинској Задрузи. Адреса је ова: ВиЗареб!, IX., Шоћи! 25. бхаш.
Наредба нинистра полаопривреде Кр. угарско министаретво пољонрнвреде издало је следеће наредбе: Економска књижница у Б у д а п е ш т и. Преузвишени госп. барои Имре Г и л а њ , мппистар пољопривреде, наредио је те се у [будапештанском Пољопрпвредпом Музеју, у Варошкој Шумици, у једно.ј угодној дворани, отворила Економска књижница. У овој књижиицн [имаде 15 хнљада свезака књига из разповрсних грана економије. Свако се може користити овом богатом књижиицом ако ја ћотражи. Сваки приетојан човек може у књижници читати све што му је нужно ради поуке и користи и то сасвим бесплатно. Осигурање произвађања с ем е н а д е т е л и н е и л у ц е р н е. Преузвишени г. министар пољолривреде нздао је паредбу са којом позива управитеље ерарских добара да свуда, где има изгледа да ће семе добро родити и где то околности хранења стоке дозвољавају — оставе детелине и луцсрне за семе. Пошто смо од како је отпочело ратовањс затворени од иностраних земаља то се морамо сами старати за се те произвести себи довољано земена за усејавање. И наше би газде добро урадиле када би се угледале на овај пример — јер ће на јесен семе од