Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

717. страна.

Како ее рсгулпрају цепе. У угарском градићу Берећо-Ујфалу нису се продавачи нпкако хтели држатп макспмалних дена, већ су пх на све начпне мпмонлазпли п жпвеж скупље продавалп. Велшш судац одлучпо је да томе учпнп крај, те је тај свој наум провео. Ледног је јутра дао по пандурпма опколптп сва на трг допремљена кола, те је жпвеж продавао уз макспмалне цене. Продавачп су иотпна просведовали, но без успеха, а када су хтелп кола силом отети п вратпти се кући, запретио пм је, да ће их све позатварати. Одлучност великог судца окруњена јс потпунпм успехом, јер се продавачп од тог дана држе максималних цена, па се онде још п данас добије гуска за 4 круне. Ј1еп небески појав у ЕГоповачи. Дне 22. септембра око пол 7 сати на вечер опазили оу жптељн Поповаче, како на североисточном делу неба пада велик метеор. У црви час причиљала се слика као дуги сребрни трак, а затим се опазпли све јасније поједини зраци. Тај је призор потрајао по минуте, док није метеор пао. Пре неколико месецп у марту ове године, опазио се над Поповачом један исто такав метеор, који јс био само непгго мањи, и није имао тако сјајне боје. Катастрофа грчких отока. Последњи земљотрес, што су га јавиле метеорологијске централе, страшно је опустошио грчке отоке Занте, Кефалонпју и Лефгас. Матерпјална је штета ванредно велика; поетрадало је такођер много људских живота. У корист пострадалог пучанства покренула се припомоћна акција. Књижевна вест. Изишао је нз штампе „Пријатељ Народни“, први српскп календар за год. 1916. Повећан је и велик је седам табака велике осмине, а доноси уз поучну и забавну садржину још п 32 лепе слике из данапгњега рата. — Уредио га је и ове године Чика-Стева. — Цена му је 60 филира п поручује се у Накладп Франклиновога Друштва (Вибареб!, Едуе1ет-и1са 4.).

ЗАБАВА

Вш

Ратне цртице. Како је на бојишту ? Шведскп написао Густав Хелстрем. Н. Чекала су нас наша три аутомобила одостраг. Стиснемо се у њима један до другога, што се више дало. Неколико часова каснпје пројуримо неком дугом цестом. Свуда око нао било је мртво и пусто. Овде-онде разабирамо малене крстове од дрва на ниским хумцима. На крстовпма натакнуте су француске војничке капе, кнраспрски шлемови п немачке «КскеШаиће». А свуда унаоколо — рупе у земљи, једне једва метар шпроке, а друге дубоке јаме. Тамо су ударале гранате свих могућих калибра. На једном врхунцу стоје жалосни остатци некога двора, око којега су беснпли огорчени бојеви п који је десетак пута био добивен, па изгубљен, а онда опет добивен. Зпдови су се срушили, торањ је оборен, а само неколико црнпх димњака стрши у зрак као сабласт . . . Иза неколико часова сиђемо с аутомобила. Пуковппк нас замолп, да у маленом градићу, у који ћемо унпћи, не идемо оредпном цесте, него уз куће, никако у групама, него по неколпко метара даље један од другог. »Градић* тај био је скуп рушевина. Цивилних особа било је врло мало; наишлп вмо само на два-трн човека. Неки старац чучао је на разваљеним стубама своје куће и певуцкао војничку песму. Кад је угледао нас, окочи, поздрави нас на војничку и довикне: — Живела Француока! — Да није ппјан? Па још тако рано и у овим прилпкама ?. .. — Нпје — објасни нам један часник пипошто није пијан, а и нема на далеко и широко ништа, чимв би се могао накитити. Човек је тај оишао о ума за време неопи-