Nova Evropa

да лако постану самостални мали обртници, пословође, монтери, стројевни цртачи, и друго. — На пословођачке школе налик су такозване мајсторске школе за поједине обрте (столарство, браварство, собно и декоративно сликарство, и т, д.), и зимски течајеви за грађевне рукотворце (грађевна рукотворачка школа). Будући да су ове школе специјализоване, то оне стављају полазницима веће пријемне увете, тојест траже више праксе (трају два до три семестра). — Шегртске школе намењене су обртном и трговачком нараштају, и деле се:у опште-шегртске и у стручно-обртне шегртске школе. Прве полазе сви шегрти једног школског подручја, а друге служе за даљње школовање шегрта појединих обрта.

_ То је кратак преглед стручног школства у Словенији, које је још, ако га упоредимо с организацијама те врсте у другим културним земљама, у најпримитивнијим почецима свога развоја. Данас, док је наша држава већим делом аграрна земља. која с лакоћом прехрањује својих 13 милијона становника, не осећамо још недостатке и слабости у нашем обрту и индустрији; али морамо рачунати и с чињеницом, да ће се "наше становништво, баш услед аграрног карактера земље, набрзо повећати, па ће требати наћи нова врела и путеве за егзистенцију све већег броја људи. А коначно ће се и Југославија, слично као и друге државе, развити полагано у правцу индустријске и трговачке државе, што важи нарочито за словеначки део наше државе, будући да је пасиван у погледу пољопривредне продукције а има све предувете за успешни развој обрта и индустрије. За такав успешни развој потребан је довољан број квалификованог домаћег радништва, јер се процват индустрије не ослања само на број техничког особља него још више на његову спрему и образованост; а да ово образовано особље треба да буде, како рекосмо, углавном домаће, о том тек не може бити сумње, хоћемо ли да издржимо и тучемо конкуренцу наших суседа властитим средствима у сваком погледу, Из овога следи велика потреба, да барем деломично, што брже, достигнемо наше суседе у организацији стручног школства, јер би иначе свака наша борба. противу њих била борба без наде и без победе.

Проф, М. Пресл.

Značaj starije slovenačke umetnosti.

„Gledajući pravilno na težnje našeda doba, smatramo да. је доза ЉИо“исепоба snobizma i bledunjavoga estetizma, te da i

pravi:naučni i umetnički rad, zasežući reformatorno u pripreme za bolji- život, treba da nastoji da zahvati u živi tok dogadjaja,

200