Nova Evropa

i — u našem slučaju — da pomogne stvoriti novi jugoslovenski svet, U tome smislu hteli bismo ovde da izložimo i neke misli o slovenačkoj umetnosti u prošlosti, koje se ujedno dotiču pitanja i problema naše sadašnjosti, ili su bar s njima u nekoj posrednoj vezi, Polaznom tačkom uzećemo mišljenje J, Kršića iskazano u članku »Literatura Srbohrvata i Slovenaca kao celna« {vidi »Novu Evropu« IX, 141—149), ukoliko se ono odnost i na slovenačku umetnost, G, Kršić kaže: »Jugoslovenske literature, od svih početaka pa do danas, pokazivale su zajedničke tendencije... Svi duhovni pokreti, ma u kojem delu se pojavili, imali su ambiciju da se rašire po celom jugoslovenskom zemljištu kao jedinstvenoj domeni, U svojim manifestacijama, i po svome karakteru, jugoslovenske literature su uvek sačuvale osnovne znakove jednog organizma, iako su bile jezično razdeljene, Osmovni znak svakog organizma je jedinstvenost reagovanja prema svemu spolja, i koncentracija vlastitih elemenata koji imaju zajedničke tendencije, Jugoslovenska literatura je takav ofganizam,« — Odgovor na ovako shvatanje ovoga pitanja lako će dati, mimo mučno fteoretsko razglabanje, sami faktori žiyota, koji teže za oživotvorenjem,

Da li je značaj slovenačke književnosti gornjim rečima pravilo označen, nato neka odgovore literarni istoričari, Ako bi fo bio slučaj, stajali bismo pred čudnim kulturnim fenomenom: život književnosti bio bi u potpunoj opreci prema životu umetnosti, budući da jugoslovenske umetnosti nisu pokazivale zajedničkih tendenca, nisu imale osnovnih znakova jednoga organizma, — jugoslovenska штефлозј Као jedan organizam u prošlosti ne postoji, Pa i u likovnom stvaranju na našem današnjem državnom teritoriju sačinjava umetnost u Slovenačkoj svoj vlastiti organizam, koji se od, recimo, dalmatinske ili srbijanske umetnosti ne razlikuje samo po naročitim znacima provincijalnoga značaja već po samoj svojoj osnovnoj zamisli, ne dakle po varijantama iste forme već po samoj formi, i po duhu koji je stvara, To nisu nepoznate stvari, ali je ipak možda dobro i potrebno izneti ih i pred širu jugoslovensku javnost,

Momenti koji su od najvećega, i naročitoga, značaja za slovenačku umetnost u prošlosti jesu sledeći ;

1) Tek što su Slovenci stupili u kulturni život, izvršila se kod njih umetnička orijentacija prema Zapadu, koja je onda ostala stalna , i trajala bez i najmanjeg prekida sve do. današnjega dana, O tome ne govore, doduše, spomenici, jer ih nema ; ali govore pisani izveštaji, još iz IX veka, koji kažu, da neimari dolaze u Slovenačku iz Gradeža i Salcburga, daklg- Ро sle konačnog preloma izmedju istočne i zapadno ai već u tesnoj vezi sa zapadnom kulturom, takd у 58. laziti u Sloveniju neimari i iz »latinskih« kraj сеча Ба се.

201