Nova Evropa

svoje epske pesme prema prastarim uzorima grčkih rapsoda iz predomirskog i omirskog doba, Taj narodni način potisnula su neka jugoslovenska plemena tokom stoleća u pozadinu, kao naprimer severni Hrvati i naročito Slovenci, koji su bili pod uticajem jačih kultura, No sigurno je, da su i Slovenci imali i u prastaro doba svoju marodnu pesmu i svoju glazbu, O njima, dabogme, ne znamo mnogo više do da su bile samo uzdignut glas, tu i tamo ukrašen dugim trilerom nejasne dužine, možebiti nekaka mala terca, bez muzikalne melodije, a ritam se ravnao prema rečima, Iza ovih pesama dolaze druge, kod kojih opažamo težnju za redovnim ritmom i za raznim intervalima; domalo pa slede popevke odredjena opsega, naprimer četiri do pet naporednih tonova, kod kojih nas iznenadjuje činjenica da ih peva više ljudi jednoglasno, a na kraju neki od njih pevaju i drugi glas, Tu osobenost pokazuje više pesama iz Istre i Dalmacije, Medju njima — znamo ih oko 1500 — ima mnogo praistorijskih, koje su se sačuvale usmenom predajom iz doba kada su Slovenci zaposeli krajeve u kojima obitavaju još danas, Neposredne predaje doduše o tome nemamo, ali Priskos i Sidonius A pollinaris spominju slovensku pesmu u 5, veku, — Crkveni sinodi onog doba mnogo spominju paganske običaje, traže uništenje »hudičeve pesmi« {»carmina diabolica«), te ih zabranjuju, Kalo medjutim tadašnje sveštenstvo nije poznavalo jezika svojih crkvenih podanika, nije moglo nadomestiti njihove pesme novima koje me bi sadržavale paganske misli, Jedino salcburški nadbiskup Adalram {821—836) naučio je slovenački Jezik; drugi sveštenici bili su sami Nemci i germanizatori, Zato su se Sloveni i profivili pokrštavanju, ne toliko iz verskih koliko iz macijonalnih razloga, te su dugo sačuvali i pevali svoje narodne pesme i igrali domaće plesove, U 9, stoleću bio je Sloven-plesač čak u Nemačkoj tipična pojava, kako se vidi iz Ermenrihova pisma; »Uzmi pesmaricu; ali kakovu? Ne možda od kakova prikazivača koji stoji pred vratima, ih od Slovena koji pleše«, — nego se preporučuje umefnička muzika koja se razlikuje od one što su je izvodili prikazivači i plesači, U 10, stoleću spominje nepoznati pesnik, u svojoj versiHkovanoj latinskoj basni »Petelin i lisica«, ples slovenački »vrtuljak« {turbem vandalicum), koji docnije, u 13, stoleću, Neithart naziva »wanaldei« {mesto »wandalei«). Plesom pak ravmala je pesma,

Sasvim se krivo sudi o slovenačkim prilikama i o slovenačkoj kulturi u 12, stoleću, i dalje; петаска је Ки шта doduše imala velik uticaj na slovenačku nacijonalnu kulturu, ali su pri svem fom Slovenci sačuvali u izvesnoj meri svoju narodnu a u ponečemu i gospodarsku samostalnost, Sačuvali su, naprimer, svoja narodna imena u vrlo znatnom broju, Držali su još u 13, stoleću svoje stare običaje, i bili su oduvek dobri

219