Nova Evropa

7 главноме исте мисли развија и бивши министар спољних послова. Велике Британије, Едвард Греј, у својој брошури 0 Друштву Народа. Признајући пуно право народног самоопредељења сва-. ком народу, Греј поставља у исти мах бране нацијоналној самозкивости и искључивости. Друштво Народа не може се остварити без извесних ограничења и обавеза, с којима се морају помирити поједине надијоналне делатности. »Мир не може бити обезбеђен владавином у којој један народ заснива своју моћ и благостање на подчињености суседа и намеће другоме услове неповољне... .<

(Све ове мисли добиле су своје најасније изражене закључке у ове четири тачке Вилсонова, акта од 12. Јануара 1915:

»1. Сваки део коначног уређења мора бити заснован на правди у сваком појединачном случају, уз призрење особених прописа, који су где потребни за, обезбеђење сталнога мира.

»2, Треба да народи и области престану бити предмет размене између влада као обична покретна добра, или као монета за, поткусуривање у коцки, у великој коцки Равнотеже Сила данас озлотлашеној за увек.

»8. У овом рату не сме бити никоје територијалне одлуке која. није у интересу и на корист становништва кога се тиче, и која би била само једна тачка нагодбе или поравнања, између амбиција. држава супарница,

»4. Свака, јасно одређена, народност треба да дође до остварења, својих тежња у највећој могућој мери, на начин који отклања, сваки нови или стари повод неслози и противности, из којих би у будућности произишле нове опасности за, мир Европе и света.«

Исто тако у свом говору од 27. септембра, 1918, Вилоон формулише идеје о Друштву Народа у пет тачака, у којима тражи непристрасну правду за све. На. крају тога свога говора, Вилсон наглашава еволуцију народносних идеја, као плод великих искустава и великих жртава светскога рата: »Народносни циљеви све су више одбацивани у други ред а њихово место заузео је заједнички циљ просвећеног човечанства. Мишљења, људи здравог разума постала, су простија, отворенија, и једнодушнија, него софизми људи од спекулација, који се увек замишљају Као да су за столом при копки и да бране велике улоге у игри. Стога сам ја рекао да је овај рат — рат народа, а не рат државника, Државници имају да сдедују општој мисли која се разбистрава, или ће бити сломљени.«

"Ова ве претња пророчаноки испунила и испуњава се још према, онима који су били пошли у гусарски рат о превласт над Оредњом Европом, Али је она из уста Вилсонових била упућена исто тако и као пријатељска опомена државницима свиг народа, да не би закаснили да схвате велику еволуцију идеја извр за ових великих пет година, Које ће у историји човеча КА Ва ИЦ MHOTO више од пет деценија, | У | _ 22 e

У сто година свота развоја, од Францу скота Рата, народоносна идеја показује три“