Nova Evropa

апсолутно, баш као што ни право уживања личне непокретне својине није више апсолутно у данашњем друштву.

И као што су дуга и скупа искуства оправдала разумна. ограничавања појединачних личних права, у циљу заједничких уживања равноправности свих чланова, друштвене заједнице, тако наб исто данас прескуша искуства уверавају о нужности разумног ограничења и измирења појединачних нацијоналних права, У циљу безбедног слободног развоја народности и мирног ошштег напретка. човечанства.

Овај последњи и највиши интерес, напредак човечанства, данас се понајмање види, јер се губи у бригама појединаца. да зајемче себи пре свега безбедан и миран живот у слободи. Међутим, тај општи интерес биће сутра, најубедљивији саветник широке ваједничке радње и узајамности.

Само широком сарадњом свих на свему и разменом свих са свима, постигло је човечанство напредак којим се данас користе сви, Оно што у њему вреди, у материјалној култури исто као иу идеји и моралу, није дело никаквог ограниченог шовинизма, већ нераздвојних напора векова и светова, и вреди у толико више уколико је постало радом људи који су умели видети свет далеко иза граница у којима су се родили.

Милат Грол.

Нови погледи на Соколство.

Ја моту да разумем, да Соколство спрема, борбу за ослобођење и уједињење. Тако смо живели и радили десетинама тодина. И сад је то свршено.

Ја могу да разумем, да Соколство суделује, за време једне: кроничне револуције, на страни повитивнота, конструктивнога, идеално-државотворнога, Рецимо да смо ми и то како-тако од краја. 1918 па до данас чинили. Па и то се приближује крају.

Али ја не бих могао да разумем, да (околетво робства буде једнако Ооколству слободе! — СОлободом називам ослобођење од национализма, који је крај свих лепих и драгих илузија носио реакционарство племенско, сталешко, и верско.

Предратни национализам био је крилатом тежњом. Долетевши до циља, крила су се истрошила. Сад му треба дати други смисао. Олобода и нацијоналистичко Ооколство не могу више заједно. Олобода захтева од Соколства да постане општенародно. Омерница му мора да буде: обарање «сметњи и препрека што у једном људском друштву доводе до немира, неједнакости, незадовољства, несреће. Без обзира на племе, на сталеж, и на веру, има (Ооколство да постане заједничко, својина целога друштрла, без изузетка, Између народа и човечанства има да дође нешто што не кида и не руши, већ зида и ствара, Шут води у слободно развијање народа, а у хр-