Nova Evropa

лењу напред, у прогресу, Соколству је место међу првима, Друштвена и човечанска мисао дошла је да замени национализам, она има да пружи Соколству нове и неизмерне снате, топлоту и свежу чар. Јачање народа, као дела, човечанства, постаје бестредметно ни бесмислено, јер је човечанство ту, — имамо само да уђемо унутра, са Соколством на челу,

Крај све тренутне нејасноће и привидне замагљености, осетићемо сви да се овде ради о једном великом и пресудном схватању. Баш ми Југословени стојимо у метежу стварања нечега новог, лепог "и узвишеног, како за нас тако и за цео свет, — стојимо посред тајне зачетка, Зачетак целине и заједнице југословенске, државе југословенске, Југословенства, ту је, у напредовању је, остварује се, а то је дивнија и више од народа, то је већ одиста део човечанства. Зато ми југословенски Соколи гледамо у Соколетво као у нешто још нерешено, у нешто занимљиво и важно, што има тек да се збуде, „док се преобрави и развије и усаврши, и постане новим, слободним, великим и корисним. Баш ми југословенски Соколи, до јучер највећи и најзагриженији нацијоналисте, устајемо, стресамо окове и подижемо главе у вис, и стварамо Југославију, одважно и (6бевобзирно, идеалистички али конкретно; дижемо престол слободе и лепоте, и улавимо јуначно у красни окршај: За човечанство!

Гледајући око себе ово старо, познато и мило Соколство од пре; непромењено и исто као оно пре двадесет година, кад смо та први пут познали и заволели, ми имамо душевне храбрости да запитамо: где је то ново и лепо и занимљиво у Соколству што одровара оном новом и лепом и занимљивом што смо доживели изван 'Соколства; где су промене, где су нови пупољци и нове гране на старој словенској нашој липиг Зар наша соколска липа да једина не процвета ни једним новим цветом за цела два годишта, страховитог сејачког вихора човечанског пролећа! — Са успоставом наше слободне државе, као институције целокупног друштва, имају да се функције свих наших установа приватне иницијативе, природно промену. И Соколство је овака установа, и оно мора да ступи у одношај према целини, и да подеси своју иницијативу према инидијативи која долази од државе.

Званична, држава, носилац свега што је потребно за одржање и развијање целокушнога друштва, пошто оствари Т. зв. минимум, оставиће приватној иницијативи рад на усавршавању делова ни остваривању виших тежња, На пољу телесног образовања, а то је поље рада Соколства, држава мора пружити средства за телесно образовање сваког свог члана; а Соколство ће прихватити рад од државе на томе пољу, да га подигне у вис и усаврши, са тежњом да престигне све што је у том правцу поститнуто у људском друштву. О ове се тачке дакле отварају Соколству нови видици: Телесно образовање грађана, свих и без разлике, постаје обавезно и редовно, исто као и друго обравовање. Држава узима на себе основни део рада на телесном образовању стварањем темејеног државног

14