Nova Evropa

Играње предратним СОловенством прошло је заувек. Соколи су преко пола века били културни панслависте, Сад су на скретници, Ново, модерно и велико Оловенство куца на њиховим вратима. И није мала и неважна ствар, којим ће се путем да крене једна интерсловенска организација која данас броји око милијон чланова! Предратни (Свесловенски Соколски (Савез Пао је у гроб још јула, месеца 1914, када се Словени међу собом поклаше. Оставимо па миру мртве! Живот се није зауставио тота, ради. Има нечега дивног у томе, како је напредак безобзиран и без срца. У тражењу новог Словенства, зачет је у Прагу ове године један нов мали почетак, то је Савез чехословачког и југословенског Соколства. Толико се зна; што је у даљини, то се засад још не види. Признајући тешкоће, морамо да сачекамо и да видимо, како ће овај савез схватити свој нов задатак и велики словенски позив.

Да. рекапитулирамо. Ново Соколство постаје у три правца: У правцу потпуне слободе, од нацијоналне установе помакнуто у установу социјалну и општу; у правцу стварања новог одношаја према, својој новој и слободној држави (држава преузима део соколскота, рада); и у правцу новог Словенства, као главног идеала, од којег оствареног имају да се очекују главне и најкорисније промене за, живот нашег друштва,

| Др. Лава Поповић.

Сељачка Демократија,

(Постараћемо се да што скорије донесемо информативан чланак о политичком жретању u струјама међу нашим сеља= цима. Као што је познато, образована је недавно сељачка, странка, која је проглашена као јединствена странка за целу Југославију на скупу делегата сељачки пољлитичкиг организација 1, августа т. г. у Београду. Први пут иступила је ова странка при посљедњим отштипским изборима у Србији освојившаи до 60 отштита. — Обраћамо пажњу овом приликом ма расправу нашег покретача Дра. Николе Стојановића: »Сељачка

гмократија« (Сарајево 1920), која је изазвала живо интересовање ч многе коментаре у напиој јавности, Чланак који следује поуздано ће помоћи да се умесе више чистиг појмова у ово питање.) Врло је важно — можда је то једна од најважнијих ствари да у нашој новој држави интелитенција правилно схвати свој однос према сељаштву. Сељак — мисли се, управо, ратар или тежак, и то је тачнији назив, али се у Србији реч сељак уобичајила — сељак чини 80, у неким крајевима и до 90 постотака, нашега друштва, Он је широка и чврста подина, наше државне зграде. Он је, може се рећи, _ као што се обично и говори — просто Народ. Ко хоће да се брине за Народ, тај има у првом реду да се постара за сељака, ратара и

16