Nova Evropa
ћански бродови нису могли даље од Крете, и Кипра, и Рода. Узалуд се Млеци сад отимали, било је доцкан. Четрдесет година, касније, Селим Страшни освојио је Сирију и Египат и заузевши Александрију (1517) прекинуо је једину преосталу везу између западне и источне трговине, У то доба својих триумфа Турци су били сасвим фанатични и нетрговачки; они нису нипошто хтели да. дођу у додир са Западом осим посредством мача.
Шта је даље било — велики бојеви Отоманског Царства против Јужне и Средње Европе, који кулминирају у опсади Беча 1529, — TO је друга прича, добро позната. Још нам је боље познато, из рођеног искуства, последње кретање шеталице, враћање њено према Истоку, чији ће прави замашај оценити историчари тек док добију мало више историјске перспективе, 9. Оман.
Корушки плебисцит Је
Плебисцит је несумњиво један од најправичнијих и највећих демократских принципа, Народ се не изражава само за једну или другу партију, за један или други начин управљања, као у политичким изборима за скупштину. Решава већу ствар него и на Уставотворној Скупштини. При плебисциту народ има сам, својом вољом да се изјасни којој од двеју држава жели припасти и у којој жели вековима живети, Али плебисцит може имати праву вредност само ако је слободан и честит, и ако му праву вредност не споре незаинтересовани. Тада ће плебисцитна област бити чвршће опојена са државом но да је добијена ма којим другим начином, Савоја је плебисцитом пришла Француској, и Италијани, који су у последње време тражили скоро сваку од области око своје државе, нису се никад усудили да захтевају Савоју. -
Док је принцип тако чист и прост, ексекутива плебисцита је један од најтежих послова. Најпре, различне су концепције појединих чланова Интернацијоналне Плебисцитне Комисије о мерама које се имају предузети да се осигура слободан и честит плебисцит, Народи који су стављени пред једну такву изјаву своје воље падну У узрујаност са којом се, природно, не може поредити узрујаност која се јавља пред обичне изборе у једној земљи. Разумни људи бивају потиснути у страну, шовени и безобзирни пропатандисти избију на површину. И у новинама долазе до изражаја поглавито њихове жеље и »мисли«. Сваки тражи све за себе, ретко ко захтева, оно што је правично, Уплећу се и интереси политичких партија. од којих свака жели да из свога удела у плебисциту задобије гласаче у плебисцитној области. При томе беже од одговорности, која би у случају неуспеха на њих пала, јер би то имало знатну репер-
28