Nova Evropa

вачке, затребачке и вараждинске жупаније«, да би се спречило далње узнемиривање пучанства лажним гласинама о одузимању стоке ит. д.« Још раније, »чим се је установило, да се војне мере криво "схватају«, подузео је. г. бан кораке, да се и житосање коња и подавање коморе обустави и »да са пучанству разјасни право стање ствари«; тиме је стављена ван крепости и наредба зем. владе, од 1. септембра, да 9. септембра има отпочети житосање уз асистенцију војске. Неки војни команданти обуставили су у међувремену житосање и реквизицију и не чекајући резултат подуветих корака. Државни одветници раде сад пуном паром сакупљајући материјал да, би оптужили виша стотина похашшених сељака, а краљ. држ. одветништво у Загребу подигло је већ прву оптужбу, против убице предстојника Шпилера, и расправа је отпочела 1. т. м. пред загребачким судбеним столом.

Ми се, међутим, питамо, да ли ће све то помоћи, и да ли ће пресуда погодити праве кривцег Јер, ко је управо крив“

Наше политичке странке пребацују једна другој, да су, на крају крајева, оне одговорне за оваке »жалосне дотађаје«. Хрватска. Заједница упућује на чињеницу, да одвише нагло и беспрелазно централисање и изједначавање закона и установа доводи до неспоразума и немира, особито код сељачких маса, које су консервативне и које радије настављају радити По старом па ма то било лоше него што би попримиле одједаред и без прелаза ново и добро. С једнаким оправдањем истичу демократе, да централизације и изједначавања мора бити, особито у војном погледу, ако хоћемо да смо једна држава, и да се можемо бранити према иноземству кад то затреба, те да је посао заједничара, да на време обавесте своје присташе у народу о потреби нових мера и о новим приликама. Војска се тужи, да политичке странке не припремају терен у народу за рад који она има да врши; а политичари, и демократе и заједничари. замерају опет војној управи бруталност и »балканске методе« и, у овој прилици, недовољно брзу асистенцију грађанским областима. Најзад, сви заједно криве локалне органе и чиновнике за млитавост и оскудицу контакта с народом.

И јесте невероватно, да се закон о устројству војске жоји је важио за Србију, примени без даљих обзира и припрема на Хрватску, где су дотле важили сасвим други војни закони, и где су прилике у многоме различне од оних у Србији. Узмите само, као пример, примењивање на Хрватску одредаба за оне обвезнике који се отреше о српски војни закон а не могу се ухватити: ва њих одговара породица — отац, син, брат, па чак и женски чланови породице. Ово је разумљиво у земљи где је још раввијен задругарски породични живот, те где старешина задруге има неограничену власт над појединим члановима; али у Хрватској су породичне прилике сасвим друге, и затварање оца због кривице синовље изазива утисак варварског насиља. Или, други један пример, ближи нашем случају. У бившој Аустро-Утарској непозната је била воловска запрега као

96