Nova Evropa

сјајно држање Огиста Говена у јадранском питању, За све време те болне кризе за јужнословенска. срца, он није престајао бранити ствар разума и правде, предочавајући неизбежне последице једне политике која, на рушевинама Аустро-Угарске, жели да васкрсне њене методе....

Огист Говен је често остајао усамљен у обрани истине. У часовима кад су поступци савезничких влада и држање великог дела француске штампе изазивали оправдано огорчење међу нашим земљацима, могла им се довикнути, ради умирења, само једна реч: Отист Говен, И они би се поклонили. Јер то само име, оличење најславнијих традиција француског народа, било је кадро да нас утеши за многа разочарања, Нама данас Огист Говен изгледа као какав велики грађанин из старих времена, један од оних чији су подвизи оплемењавали нашу душу у младости, Што су наше несрећне земље најзад успеле да збаце мрски јарам који их је тако дуго давио, заслуга, је, добрим делом, Огиста Повена, и моралне победе коју је он задобио својим пером.

Ми смо убеђени да казујемо присну мисао наших земљака изражавајући жељу да овог великог пријатеља дочекамо једног скорог дана у нашој отаџбини, да му своје срце отворимо, да покажемо захвалност целог једног народа ономе који му је, у његовој безмерној несрећи, остао пријатељ и бранилац.

Миодраг Ибровац.

Сељачка буна у Хрватској. L

Првих дана месеца септембра дошло је до побуне сељака и до крвопролића на виша места по котарима око Беловара, Вараждина, Загреба, и Сиска. Непосредан навод дало је житосање стоке и реквирирање коња од стране војних власти, према ново ваведеном србиЈанском закону о устројству војске, Међутим, убрзо су се показали, поред економских, и социјални и верски мотиви, а политички момент играо је нарочито значајну улогу. Тако је, напоредо са жестоким протестима против привредног притиска, дошло до отворених антидржавних и антидинастичких манифестација. Ове побуне Јавиле су се у истим крајевима и у пратњи сродних симптома као и ранији немири у Хрватској, од ослобођења па наовамо, 06с0бито последњи немири у лето прошла године; а престале су (или су у престајању) без поузданих знакова да су одиста ишчевле, тојест угушене су насилно. дначи, да ови немири нису нови, тренутни, изоловани покрети — ерупције вулкана који се избљује па утрне —, већ спорадични изливи под којима беспрекидно латентно кључају страсти, увбуђење и незадовољство. Међу њима постоји континуитет, који се само притаји да би се у даној прилици

90