Nova Evropa

јативи, неће се моћи ни покрај најбоље воље потпуно успети. Држава би могла успоставити кредитне банке (као што постоје у Немачкој), чија би функција била да прибаве потребни капитал, било од државе било са које друге стране, те да дају овим кооперацијама, лаке и краткорочне зајмове. У пријашња времена, а и данас. правили се такозвани хипотекарни зајмови на земљу, који на први мах изгледају врло корисни, али су у ствари врло штетни. Сељак. који је дигао један такав зајам, не мора употребити тај зајам на побољшање своје земље и за набаву машинерије, тако да се често дешава да он потроши новац а да није ништа набавио. Земља је у Таковом случају само номинално њетова, а у ствари прилада банци, Потпуно је друкчија ствар са кооперацијама: Ту се сваки зајам мора утрошити на одређене сврхе, јер је цео скуп кооператора одтоворан за тај зајам. Заједнички продукујући, они могу више и боље да ураде, тако да је зајам, који би они учинили код оваке кредитне банке, потпуно осигуран. Амортизирање земље требало би уошште забранити, јер се на тај начин може циљ аграрне реформе изиграти, Боље је неупотребљавати овај такозвани кредит, него пасти у шаке зеленашима и банкама, Да би се, Међутим, задовољила модерна агрикултура, која потребује доста капитала, функцију давања, кредита, могле би вршити онаке кредитне банке.

| Било би дакле потребно, по нашем мишљењу, да се одреди једна велика комисија, која би била у вези са Министарством 53 Атрарну Реформу и Министарством Пољопривреде, али неовисна у свом раду од њих, те која би имала за задаћу да пропутује целу земљу и да на месту испита све што се односи на агрикултуру земље, Поред социјалне стране проблема, она би имала да упозна и проучи и његову економску страну. Рад те комисије могао би трајати 2, 3 па и 4 године, То би много корисније било, нето што се таљу разне комисије у поједене делове државе, које потпуно криво обавештарају министарства дер не гледају на цео проблем пега само на љегове делове. Пела земља мора бити један проблем, а поБрајине могу бити само аспекти тог проблема. Не вмеју се унапредити интереси једне покрајине на штету друге. Локални значај мора се губити пред опћим и надиокалним. Рурални транспорт, реконструкције села, кредитне погодовштине ва. сељаке, исушивање земље итд. све би ово спадало у делокруг те велике комисије. Тлавна сврха овота била би да се, испитујући све страпе руралног живота, покаже пут којим би се најбоље уредила и водила продукција и како би се привукао у земљу што већи број народа. Паравно, ова би комисија морала радити у духу ранијих одредаба ва решење аграрне реформе, или узимајући ове у обзир.

Требало би, затим, да се обрати велика пажња на једно друго врло хитно питање, у вези са аграрним, У градовима има велик број индустријских и других радника. Ови радници живе већином белно, осим у извесним приликама, као што су у многом погледу ове данашње,. Зтодно би, дакле, било, када би се овим радницима, у бли-

185