Nova Evropa

Човек, који с пером у руци седне да слободно створи, тај човек и не замочивши још перо у мастило, мора носити у себи већ два претходна стила, Мора имати стил схватања, Т. ј. моћ и начин да из сировог материјала прво пронађе разне садржине, па онда из тих садржина одабере оне које ће обрадити. Затим мора имати стил приказивања, т. ј. моћ и начин да погоди на којој ће осећајној или научној основици изабране садржине сложити, слити, И саопШТИТИ, Покушаћу да ову теорију примером боље представим. Рецимо, сиров материјал нека буде: карактер и страдања једнот ч0века, Из тог сировог материјала два разна писца заиста неће изводити ни исте, ни истог броја садржине. Изабравши сваки своје садржине, они би показали сваки свој стил схватања, Сад би дошло оно друго, дошло би да се треба решити за мање више уметничку основицу при изради и саопштавању. Један од оне двојице ће, на пример, израдити дело на основици да је страдање позитиван идеал, други на основици да је нестрадање негативан идеал. Би ћете вероватно рећи да је то свеједно, да разлика није маркантна, да је сва. разлика у том што се једаред једно доказује а друго подразумева, а други пут друго доказује а, прво подразумева. О логичнот тледишта, та би примедба била, иако не сасвим, али доста оправдана. С уметничког и естетичког гледишта, напротив, сасвим није свеједно које ће се обрађивати, дакле осећати и дати осетити, а које подразумевати, дакле или узимати на знање, или, ако је писац еминентан вештак, уопште и не запазити. — То би од прилике био начин да се покаже и свој стил схватања,

Теоретичари француске и талијанске књижевности чине са стилом приказивања другу дистинкцију, а теоретичари енглеске и немачке књижевности опет другу. Они први стављају скоро сав стил приказивања међу спољашне квалитете коначног, комплексног Стила, а ови други, напротив, остављају стил приказивања међу унутрашњим квалитетима Стила, Подсећам, с једне стране, на есеје Бенедета Крочеа, који представља врсту синтезе свега онота што је у Италији о стилу писано; а с друге стране на Херберта СОпенсера дело Филозофија стила, које представља врсту баве свему ономе што се међу Енглезима о стилу пише,

А сада; 51 ратуа Нсећ..., нека ми буде доввољено рећи како и ја мислим. Раније сам нагињала првима, А сада, читајући много и напретнуто наше писце, ја сам своје мишљење поделила. Остајем са романским теоретичарима кад је реч о стиловима великих, културних народа и писада, а прилазим Германима кад је реч специално 0 стилу нашем. Јер, као цела наша, историја, цео наш живот, наш културни прогрес, свака налпа. борба, тако је и стил наш јак. оритиналан и добар претежно, можда и искључиво, унутрашњим својим квалитетима; док су му спољашни још врло малобројни и нечисти, Просто речено, ми изграђеног, одређеног, спољашњег стила скоро нигде немамо. Ми смо се и ослободили и свет задивили, и у

189