Nova Evropa

ljudi koji su svojim javnim ili privatnim radom pokazali stručne ili organizatorske sposobnosti, Dok Francuz, postavši ministrom, ne gubi svoj poslanički mandat, dotle ga Britanac u Engleskoj gubi, s tim da se može odmah kandidovati za narodnog poslanika u istome izbornom krugu. U Severnoj Americi, ustav traži da ministri ne budu orudje narodnog predstavništva, — izvršni i zakonodavni organi potpuno su nezavisni jedni od drugih,

Francuski sistem je u toku poslednjih deset godina potpuno bankroijrao; britanski se pokazao u ratu defektivan, — a američki je izdržao probu. — Naš sistem, koji još u stvari i nije sistem nego ugledanje na sve pobrojane sisteme, pokazao se nemoguć, Rekosmo, da ga treba izmeniti iz osnova, Ali kako da se izvrši ta osnovna izmena u današnjem našem sistemu? Da li da narodni poslanik ne može uopšte biti ministar, sve i kad se odrekne mandata? Ili. da, postavši ministrom, izgubi mandat i za neko odredjeno vreme ne bude opet biran za narodnog poslanika? Da li da se odrede neka prava skupštinskim odborima, koji bi obezbedili donekle kontinuitet u radu po ministarstvima, koji se tako često prekida zbog ministar| skih promena, kao što je to slučaj u Francuskoj ili u Americi? Ovo su pitanja koja će imati da reši Ustavotvorna Skupština, a naše je ovde bilo da ukažemo samo na veliku potrebu za promenom u najvažnijem delu uprave.

Zaključujemo ovim: Ministru treba obezbediti, dužu ili kraću, stalnost; ministar ne mora biti narodni poslanik, ali mu freba dati pravo da učestvuje u diskusijama u parlamentu kadgdod.on to zahteva. Ттеђа ши паročito dati pravo da može podnositi zakonske predloge, zato što on bolje poznaje potrebe države nego parlamenat; on ne samo da bolje poznaje, пебо on upravo jedini i poznaje državne poslove, i zna teškoće na koje se nailazi pri vršenju vlasti. Neka Skupština viši nad njegovim radom kontrolu, ali neka se ne meša u njegov resor, — neka ne vrši njedov posao nego neka samo saradjuje na njemu, Politika treba da ima što manje veze sa državnom upravo m,

Jov. M. Jovanović.

Naša spoljna služba,

Ako potražite u Larusu, Brokhausu, ili kakvom drugom enciklopedijskomi rečniku značaj reči „diplomatija“, naići ćete, medju ostalim, i na tumačenje, da je to naročita vrsta nauke o odnošajima medju državama, i o pregovorima i ugovorima, koji uz čuvanje svojih rodjenih inieresa, uredjuju te odnošaje, Majer izbegava tako zapletenu definiciju, i naziva diplomatiju prosto rečju: Staatsvenhandlungskunst, I zaista je to i nauka i umefnost, jer u njoj he odlučuju samo znanje i iskustvo, već i intuicija, dobar ukus i — dobar nos, svojstva za koja čovek mora biti disponovan od rodjenja, jer se ne daju steći samo trudom i istrajnošću. Diplomatska je povesnica puna primera koji pokazuju, koliko diplomatski dar i veština mogu da koriste državi? Mletačka republika. upotrebljavala je diplomatiju za svoju privredu i trgovinu; Vizantija se često jedino njome održavala; a požnato je kakvu su veliku korist vukle pape od svojih

136