Nova Evropa

виштвом човека Који се никада раније није бавио »националном пропатандом« а који је полемисао са талијанском штампом тоном и речником »Самоуправе« У два-три маха Idea Мабопаје репродуковала је т. Марковићеве испаде да покаже културном свету нашу политичку незрелост и балканску суровост у вођењу јавне дискуcije, Пашићева, влада није била само у сукобу са Врховном Командом и Скупштином. Она је била на ратној нови и са Југословенским Одбором, па чак и са својим министрима на страни којима је слала. своје строго поверљиве планове O Великој Србији када је цео мислени свет с обе стране Дунава био за Југославију, Није онда ниКакво чудо што наша дипломатија, Шодбацила, изгубила компас у брањењу националних интереса и заузела, понижавајући став који је крњио достојанство наше витешке расе,

Наш дипломатски кадар по свом квалитету није конвенирао ни за малу Србију. За велику Југославију он је очајно недовољан и треба та из основа мењати. Орпска дипломатија била је партијска, Рродбинска и лична. У избору кандидата г. Пашић се је изгледа, инспирисао Бизмарковом пошалицом: »Сваки прописно умивен и обучен човек може бити поштен дипломат«, Отуда толико младих растакуера. са берберским манирима и балканским менталитетом који крње народни престиж и стварају утисак да смо неспособни за асимилацију западне културе. Јужнословенска дипломатија, мора бити ванпартијска, државна и национална. Поред стручних и моралних квалификација, аспиранти морају имати лепо васпитање и солидно опште образовање. По угледу на Америку и Француску, за министре требало би постављати и личности које су се видно истакле у политици, журналистици, књижевности, науди. Француска Република Ороји света два амбасадора од каријере: Палеолота пи Пол Камбона. Тушар, Пубел, Ревоал, Декре, Жил Камбон, Жил Фери, Барер, Констан, Делкасе, постали су пуномоћни министри и амбасадори ван дипломатске струке, Исто тако председник Вилеон“нема данас ниједног представника у Европи од каријере, Очевидно, само духовна и народна елита може достојно представљати своју земљу на страни, заступати њене интересе и дивати њен углед. Дипломати од каријере Босе стално чиновнички отисак, оскудевају у даху и иницијативи, постају лако жртве дворске камариле или политичке странке. Русија и Немачка које су регрутовале дипломатски кадар у племству и вишем чиновништву најгоре су прошле.

Ми који са извесне даљине и начелне висине посматрамо дотађаје у земљи, који нисмо заражени дивљим партизанством, држимо да је сада више него икада потребно развити СОкерлићеву заставу, светлу и свету. На њој су исписане: јужнословенски националивам, европски демократизам, друштвена солидарност. Јужнословенску књижевну заставу коју је Скерлић тако високо подитао при-

197