Nova Evropa

па чак ни савезничка Њемачка, о интернадијоналним питањима. Сва се питања, по њему, могу лако да ријеше, и монархија ће ситурно успјети ако се само одлучи да ради брзо.

Тим Конрадовим површним просуђивањем замршених политичких питања, користио се је Ерентал већ у својој споменици коју је управио владару 12 дана, иза Конрада (18. травња 1907). Он, Крентал резонује мирно, и Конрадова извођења. оросуђује као ди-

пломат, усваја чак неке његове предлоге; хоће да монархија ријеши унутрашња питања, али неће ни да чује о каквом офанзивном кораку против Италије, јер у том случају, мисли, западне власти не би мировале.

Шиљање споменица на владара наставило се, и 4. септембра 1907 Конрад већ одлучно напада Ерентала. Овај још увијек миран, не жели конфликата с иноземством, и држи своју политику исправном и пробитачном за монархију.

Почетком године 1908 изашао је Конрад пред цара с предлотом да монархија мора свакако да инкорпорира Србију, — Ерентал је у то доба радио на анексији Босне и Херцеговине. Ово његово дјело није настало преко ноћи, а први потицај да га проведе дао му је био младотурски покрет и турска конституција, како је То и сам признао једном у делегацијама, Он је био свијестан да. се је одлучио на један потхват који је могао да заплете монархију и у погибељан рат, и он је хтио да своје дјело брани чак и оружјем. А кад европски рат није букнуо, кад је дошло до неког, иако само привиднот споразума, Ерентал је славио потпун триумф. Присташе су му се дивиле, противници му бијаху ненавидни ради успјеха, па та још јаче замрзише. Конрад је стајао по страни и од једних и од других. Он оно што Ерентал бијаше извршио није сматрао трајним; жалио је што су се настали спорови расплели некако мирним путем, јер могла би брго доћи прилика ратовања, мислио је, али сигурност успјеха бити ће мања из године у годину. 3. травња 1909 износи он то и у новој својој споменици, којом је у главноме хтио да покаже, како би још и тада било лако потући и српоску и прноторску војску. Такова прилика. каже, неће се тако лако поновити, а до обрачуна са Србијом и Црном Гором мора свакако да дође. Пропустити овако зтодну прилику, значи учинити огромну политичку погрјешку, и довести монархију у једно стање да ће скоро морати да води рат са више непријатеља, или да ће морати свакоме попуштати, Да је тад монархија изашла побједитељицом из рата, биле би се, по њему, једним махом средиле све нутарње политичке прилике, а уплив монархије на Балкану био би силно нарастао. O

Конрадову споменицу имао је да просаиједу 6 TED И БИ ратни министар Шенајх; овај је употребио ову по делом противи Конрадовим назорима, и да осуди пете у ЕР а i тичка питања, те да тако пристане уз 244 4) НИ

< 201