Nova Evropa

Фрањо Јосип хтио је такођер да мирно ријешава разне спорове, али Je Конрад ив дана у дан постајао све већи противник Еренталов, ш 2. јула 1909 управио је њему, Еренталу, лично свој ехрозе, осуЂујући њетову политику и рад Његових дипломатских чиновника, а. нада, све дјеловање тадањег аустроугарског посланика у Београду трофа. Форгача. Како је Конрад не само 'критизирао рад министарства иностраних дјела, већ и састављао своје дописе у тону сасвијем различитом од онога на који су господа у Том министарству била навикнута, цијело министарство бијаше према њему врло неугодно расположено. То је Ерентал и нагласио Конраду у јулу 1909, а 15. августа 1909 разложио је у споменици на цара још јасније своје мнијење о одношају између шефа генералног штаба и министра. иностраних дјела. Почетак те споменице бави се питањем, да. ли је било подесно да се у прољећу 1909 заподјео био рат, и одмах истиче, да су политичке прилике у Европи већ тада биле такове да аустроугарској монархији не би никако било пошло за, руком да се стално устали у Орбији и Црној Гори. Кад Конрад тражи утјеловљење Србије и господство на Јадранском мору, он одаје баш онаковеимпеђијалистичке тежње, какове монархији предбацују Србија, Русија, Италија и Енглеска. Ерентад каже: »Ми ћемо једног дана мислити већ на то да утјеловимо монархији један дио Србије, али прије тога морамо бити на чисто, камо ће травитирати Јужни Оловени својим тежњама, и какову политику имамо да водимо у Сарајеву и у Затребу. За сад немамо интереса да српско питање изнесемо на, прво мјесто, јер нам унутрашње прилике не дозвољавају да мислимо на, повећање територија. Наше господство на Јадранском мору поставити као аксиом, могло би бити врло погибељно. Јадранско море не смије да има само једног господара, јер се ту састају интереси и Аустро-Утарске и Италије и Турске и Грчке. Промишљена аустроутарска политика мора да иде за тијем да се спријечи сваки конкретни споразум између Италије и Русије«. Ерентал се не боји нападаја са стране Русије, јер она за десет година не може да води никакву активну политику. Што се Балкана тиче, монархија мора да буде посредницом између Румуњске и Бугарске, и да спријечи да бев ње дође на Балкану до било каквих промјена. У интересу монархије је да неспоразумљење између Бугарске и Србије траје што могуће дуже. Оваково држање монархије, по њетову излагању, одговара потпуно и интересима Њемачке и интенцијама цара Вилхелма. Војска мора да буде јака и приправна за рат али инострана политика мора да спријечи да дође до рата.

И сад је Фрањо Јосип одобрио Еренталове назоре, и одлучио се за политику мира, Конрад се је томе морао прилагодити, али је остав код свог назора, да ће ради Балкана и Јадрана доћи до рата, и да ће тај рат што касније дође тим бити тежи, То је своје увјерење у више прилика износио и бранио, па тако и кст вијећања њемачког и аустроугарског генералног штаба о конктетним ратним припремама за годину 1910. Тад се је расправљало и о томе, како би

202