Nova Evropa

Ради оних наших 16.000 људи, који су дали свој глас за, Југославију, а чији су бол и разочарање велики, није требало, по нашем мишљењу, потрзати питање, ко је крив за плебисцит у Корушкој. Кад се већ то учинило, требало је поделити кривицу праведно, и извући морал из ње. А кад се већ бацила сва кривица на Београд, није требало увлачити још и војску, па је оптуживати за немарност према Словеначкој. И није се смело пребацивати целоме народу, да му није стало до Словеначке и да ће жртвовати интересе Словенаца у преговорима с Италијом. Они који то кажу, знају да није тако, те није потребно оваке неистините и лако набачене тврдње _ побијати, Али је срамота, да се на овај начин искоришћује народна несрећа за изборну агитацију, у којој сад прву реч има да игра формула: »Даље од Београда«. Кад не бисмо знали да они који све сво раде, чине то само зато што не знају шта је то држава, и не знају који значај имају политичко зближење и непосредна веза између свих делова једне отаџбине, и каквој погибији излажу цело наше племе и ову лепу творевину што нам је донео Версајски Мир, ми бисмо их крстили именом свесних рушилаца народног јединства.

Случајна.

6) Предивборна борба у Сједињеним Америчким Државама.

Избор за Председника Републике Оједињених Америчких Држава је једна од највећих социјалних и политичких појава. у свету. Сваке четири године узбуркају се народне масе од дна до врха да изаберу »најдостојнијет грађанина Републике« себи за вођу. Ова година је, после Револуције и Грађанског Рата, у погледу избора, једна од најинтересантнијих у историји Сједињених Америчких Држава. После осмогодишње владавине Демократске Странке, која је Сједињеним Државама дала једнога Вилсона, кога већ данас непристрасни амерички историчари стављају у исти ред са Вашинттоном, »оцем Републике«, и Линколном, »највећом фигуром америчке историје«: која, је, даље, решила питање »финансијских паника«, што су их трустови изазвали према својим финансијским и политичким потребама, организацијом федералних резервних банака; после многих закона опште, економске и социјално-политичке природе, који су регулисали многа питања између капитала и рада, између државица и централне владе, чиновника и државе, мнота војна и поморска питања, и тако даље; и, нарочито која је. пре но што ће ући у рат 1917 године, донела земљи толико силно блато и задужила Европу са десет билиона долара, и која је, пошто је ушла у рат, донела, земљи тако огроман углед у свету; — после такве осмогодишње владавине Демократске Странке, њен »меч« са Републиканском Странком, која је била на влади скоро кров три четвртине историје Сједињених Држава, и која себе сматра за творца предратне Америке, представља, социјално-политички призор највишега. и највећега реда. Битка, је отпочела још пре више од го-

207