Nova Evropa

дину дана. Прва је мета била, и данас је још, Пакт о Друштву Народа, Републиканци су нашли да је то најслабије место и на њега су послали све своје снате. Дуел је био прво у сенату, био је дут. и завршен је победом Републиканаца. Усред битке у Сенату, изашао је у народ сам Председник Вилсон, да пред њега изнесе цело питање и, после десетак говора, пао је у постељу из које се још није дефинитивно дигао. У исти мах су изашли и најнепомирљивији противници Пакта, сенатори Џонсон и Борах. Битка је била страшна. Перје је летело на све стране, и облак борбе се био дитао до неба. У Сенату, и пред народом, битка се код Републиканаца завршила такозваним »резервацијама«, од којих једна, она, која се тиче десетог члана, погађа Џакт посред срца. Сенат је ликовао а народ је. углавном, ћутао. У јуну, дошло је до партијских конвенција, У Чикату, Републиканци дају своју »платформу«. Сенатор Лош, вођа Републиканаца, води главну реч. Чују се и »непомирљиви«, и »резервационисти«. и »олаги резервадионисти«: Џонсон, Борах, Генерал Буд, Лауден, Лоџ, и други. Хувер, ма да се лично не појављује л држи се непрестано између Републиканаца и Демократа, говори кроз своје присталице. После мноте дискусије, и силних манифестација за овога или онота кандидата, долази гласање и, после гласања, »мртва тачка«: ни Џонсон, ни Вуд, ни Лауден, ни Хувер. После »пактирања« и јединства партиског рада, један од кандидата који је био међу последњим по броју гласова при ранијим гласањима, · добија већину: сенатор Хардинг из државе Охајо. Херстова. штампа пуца из својих листова, па и сам републикански »ЊујоркХералд« кличе: »Сенатска камарила је победилај« Главна »платформа« и идеја-водиља, је ипак: »Омрт Друштву Народа!л« — При крају јуна, у Сан-Франциску, Демократи дају своју »платформу«. Сви су за Друштво Народа, само Брајен, бивши државни секретар у првој владавини Вилсоновој, и један од великих интелектуалаца америчких, прави мале замерке. После великих говора, сјајних манифестација за Председника Вилсона, набрајања свега што су Америци и свету дали Вилсон и Демократска Странка, и, пошто је јединство у странци манифестовано на ретко леп начин, појављују се кандидати: Палмер, Министар Правде; Макаду, бивши Министар Финансија, који је до краја одбијао да се прими кандидатуре; Какс, гувернер државе Охајо. Охајо добија част да даје оба »народна фаворита« који претендују на Белу Кућу, за идуће четири године. Обојица су правници, обојица су новинари, обојица су стари политички противници, — »Прогресивци«, »стара гарда«. као и друге бтрује, махом из средине Републиканске Странке, пошто су изнели своје програме, углавном мирују. — » Трећа партија«, састављена махом из Републиканске Странке и »неутралаца«. засада је само на програму. али у председничку кампању активно не улази. — »Радничко-демљорадничка Партија« изашла је са једним ултра-демократским програмом и сад јеу току организације; »Лабористи«, Социјалисти и. Комунисти, изнели су само своје програме, али се,

208