Nova Evropa

мена у европским палас-хотелима колико у свом кабинету. Г. Веснић постаје дописни члан француског Института, захваљујући жртвованој Србији, и држи конференцију у Америци о гуслама и браћи Југовића. Г. Протић инсценира, са г. ЈЊубом Јовановићем, солунски процес, у циљу да се радикална, странка. отресе једине контроле у земљи: завереника.

»Самоуправине« легенде о заслугама радикалске странке за срећан исход ратова и народно уједињење звоне као лажан новад. Приписати једном човеку или једној партији остварење највећег историјског догађаја, значи смањити величину наше епопеје, скрнавити светлу сен хероја и мученика, револтирати све што је мислено и честито у земљи.

Иза дуге употребе и злоупотребе власти, ива тешких ратова који одголитише њену недовољност и истрошеност, радикална странка је дефинитивно компромитовала свој кредит у народу. Од изјаве једног од Најумнијих српских дипломата, т Миловановића, на тајној седници у септембру 1908 о државничкој способности Т. Пашића, и последње илузије су пале, Најпросвећенији и најваслужнији синови, Стојан Новаковић, Миловановић, Скерлић, Путник. Супило, Дража Павловић, умиру незадовољни са радикалским BOђама и њиховим оријенталским методама у политичкој борби, Партијска елита у Ници одваја, се од г. Пашића из истих разлога.

Индивидуе, странке и нације имају своје рођење, рашћење, опадање и смрт. Радикална, странка не може избећи овај биолошки процес. Одигравши своју улогу у политичком животу, она се данас налази у стадијуму декаденције: Извесни симптоми те декаденције већ се јасно опажају: њен савез са реакцијонарним елементима XV часу када остале земље, иза светске олује, фаворизирају демократију; оскудица уношења нових вредности у борбу; неспособност прилагођавања ново створеном стању које тражи извесну кохезију и промену навика, погледа, калупа; малаксалост код њених првака, последица старости, умора и жеље да се искористи стечено богатство. Доба уживања је доба опадања. Стари Рим је дао један леп пример. Стара радикална странка даће нам опет један. Слобода. парламентаривам и демократизам постали су за њу артикли за музеј. Сви режими на измаку ломе страховито своје поборнике. Ови напори сенилних првака и сервилног подмлатка, да регенеришу партију узалудни су. Русија је сахранила за навек Романовски царизам, Југославија ће ускоро и много лакше сахранити Пашићев и Протићев радикаливам.

У данашњој мутној и мучној ситуацији, све што уме да мисли осећа потребу ва свежим и здравим идејама, за коренитим реформама у циљу преображаја нашег друштва и државе. Ново време вахтева. нове људе, нове програме, нов морал, нов начин борбе, ново схватање државе и њене високе улоге. Нови шефови морају имати широку културу, идејну чистоту, несавитљив карактер, инте-

188