Nova Evropa

ким варошанином, Интелектуалац престаје бити извор знања и обавештења ако се издвоји од живота и ако постане неприступачан. масама, и он је онда промашио своју главну функцију у друштву. Наши интелектуалци — мислимо на праве интелектуалце —, стицајем прилика издвајали су се у последње време и сувише, и никад се више него данас не осећа колика је штета настала отуд за народну политику. Без везе са њима, и са пољима рада која они обрађују, наши политичари постају све неписменији, и није претерано рећи, да су ретки наши политички прваци који данас могу написати ма и стилски коректан чланак а камб читку и писмену књигу. Пут који указује г. Слепчевић поувдано је најбољи и најсигурнији, да се ствари у овом погледу поправе. = љ =

Издања Клуба Хрватскиг Књижевника у Осијеку: »јека од Осијека, хрватски забавник и календар за год. 1920«: — »Нови Осијечки Календар« — 1920: — »Олавенски Апостоли Ов. ћирил и Ме-

тод 5. УП «; — Љубоје Длустуш, »Силвије СОтрашимир Крањчевић«; — Исти, »Књижевно јединство народа Хрвата и Орба«: —

Р. Ф. Мађер, »Еротика«, ит. Д. ИТД.

Естетска оцеанографија (ЈЉепота мора и обале), написао Др. Божо Цвијетковић, 1. књига — у Дубровнику, наклада штампарије Де Ђули и друг, цена К 20— (поштом 3 круне више), латиницом.

Белешка. Соколско друштво у Загребу.

Култивисање неког Јужнословенског Соколства на дозе или на проценте нема, него: или све, или ништа! Може неко да. се повуче у крај и чини невешт свему, То нас Не занима. Загребачко соколско друштво узело је на своју грбачу заставу Југословенства и изашло с њоме на видело. Када се бенталска ватра момента, манифестације и »протлашења« угасила, видело се да иза велике заставе стоје шарени редови. У току од године и пол они нису корачали напред. Нето су се груписали, и формирали у три чете једнаких и сличних.

Бројно најмања јужнословенска група послужила је, и данас служи, пасивно, као поље мегдана, где се две друге чете о надмоћ бију, две чете племенске. Коликогод су оба борца свесна —, или бар тако себе цене, — они су у једној великој заблуди. Стално им је пред очима победа једног или другог племенског начела, Међутим ту победу ће да искористи једино Југословенство, па победили »Орби« или победили »Хрвати«. Погрешка је бораца у томе, што је оквири поље метдана, неплеменско. Ако борци хоће неку племенску победу, онда бу се забунили са битком и по времену, и по месту. |

Али то није тако страшно важно. Регулатив дешавања има“ неумитну и судбоносну логику. Ако би борци увиђали то што смо.

287