Nova Evropa

купњом, Али се зато није могао прибавити потребни кредит (све да је до погодбе и дошло), и тако се цијела ствар није ни макнула. Сад је опет г. министар скренуо дијелу ту ствар под удар аграрне реформе, те је одмах изрекао и начелну одлуку, да се »Максимир« имаде експроприирати и предати цијели, какав је (изузев једино неке мале парцеле, што ће их добити околишњи сељаци), са цијелим »фундусом инструктусом« »у управу и упорабу« господарско-шумарском факултету. Аграрна дирекција у Загребу провела је већ поступак о експроприацији, и сад цијели готов елаборат треба још да проучи и потврди министар Ba аграрну реформу.

Са »Максимиром« као узорним и покусним добром добио би затребачки факултет управо невјеројатне изгледе у будућност, Ондје би се могли саградити потребни заводи, предаваоне и ђачки станови, тако да би у овом факултету била спојена и сва преимућства што их даје индуктивно пољопривредно школство на темељу практичких демонстрација, и особито непосредна близина културног центра.

Прошле године слушало је господарство око осамдесет академичара. Ови су се удружили у »Академски господарски клуб«, који је покрај специјалних задатака у оквиру факултета показао смисла и за друге, шире послове. Тако је, напримјер, пред 3 мјесеца организовао. сабирање материјала, за уређење господарске терминслогије. j

Ту и тамо чује се гдје појединци исказују забринутост ради неизвесности у погледу аграрне реформе; али, углавном, агрономи и налазе свој позив баш у извршавању аграрне реформе, ва коју је неопходно потребно стручно знање и велика обазривост, а не дилетантске мере и политички-страначко ситничарење, — што смо већ досад. држимо, довољно искусили. На томе су путу уређење господарских покусних станица, подизање тосподарске просвјете и задругарства, од највећег значаја.

Један кандидат агрономије.

Књижевни преглед. Љубомир Недић. 8.

Својом првом књигом критичких студија, Недић је обележио нов правац у нашој књижевној критици. Дотле, у књижевној критици владали су »пречани«. Већина књижевних листова изилазила је у Војводини: »Летопис«, »Јавор«, »Отражилово«. У Београду се била одржала само »Отаџбина«, кога се свачим бавила више него књижевном критиком. Главни критичари били су пречани: Милан

351