Nova Evropa

Имао је лепе прне очи, које су гледале са паметном радозналошћу и срдачном непосредношћу. Руке му нису никако мировале, и 10 ред све нервозности и расклиматаности његових покрета, у њима се осећала извесна брзина и отсечност, Његов је говор био жив, а њетово расположење ведро, он је изгледао као болесник, а понашао се као здрав човек.

Што је код њега одмах шадало у очи, то је његова непосредност и природност. Он није имао ни мало професорски став, и био је готово сасвим лишен позе. Говорио је с једном отвореношћу и одлучношћу, која је опомињала на оно потпуно неконвенционално изражавање које је својствено младим уметницима. Било би сувише рећи да је говорио и понашао се као »чертар«; али могло би се рећи да у његову говору и понашању није било ничега, »филишћанског«.

ПАЈЕ

Од света што је Недић написао у »Реду«, највећи је одјек имала његова критика. на »Дело«, један нов часопис покренут од радикалне омладине. Први број »Дела« Недић је дочекао једним необично оштрим чланком, који је опомињао на његове критике Змаја. и Костића. Уредништво »Дела« одговорило је Недићу; овај је узео реч наново, и био у другом чланку још оштрији него у првом. Одавно се код нас књижевне препирке нису водиле са толико жестине: то је већ личило на политичке свађе, и занимало је публику исто толико колико и ове последње. Све је ствар темперамента, и нема тако ситног спора који не може постати занимљив, кадсвуњ унесе ватре и страсти.

Ја, сам посматрао Недића, за време те полемике са »Делом«. Он је уживао у борби; своје противнике ударао је од свег срца и из све снаге, — и ударце које су му они враћали, осећао је исто тако мало као и загрејан борац ране које би добио. »Ја волим вашар«, говорио је Недић, »нисам се забадава родио на Марков дан«... Болесник везан за, собу, он је био још пун животне снате; као што је пре осећао потребу да се истутњи у теревенкама, тако је сада осећао потребу да. се истутњи у полемикама.

Недић се окомио на »Дело« поглавито стога што је то био часопис радикалне омладине. По њетову мишљењу, радикали, пошто су победили у политици, хтели су да продру, исто тако, у науку и књижевност, »Ви сте«, товорио је Недић покретачима, »Дела«, »покренули свој часопис да њиме из књижевности истиснете боље и спремније од себе, као што сте их истисли и у политици; ви сте саставили дружину да извршите преврат у књижевности, да бисте и у њој као и у држави, ви неспремни и недоучени овладали, Али знајте да у томе делу нећете успети, и да се варате када се уздате у вашу бројну надмоћност са којом се толико дичите. У политици је бивало и бива да суде и управљају они који би, по својој памети, требали да слушају; али у књижевности још није никада било; па неће ни у нас бити, да у њој води реч голила«.

355