Nova Evropa

Кад су прве избеглице из Албаније, војне и цивилне, почеле стизати преко Италије у Француску, Швајцарску, и Енглеску, наши посланици и емигранти у тим земљама нису се још прикупили ни од запрепашћења, које их је снашло било при читању војних комуникеа о повлачењу војске и првих извештаја и прича по новинама о очајном ходу Кроз Албанију. У свом мирном и спорим темпом отаљаваном раду на нацијоналној пропаганди по великим и удобним градовима културних земаља, у којима се једва тек почео осећати рат, они нису никако могли ни хтели разумети, да је дошао крај, и да наша војска неће опет негде стати и поћи надрел, као раније код Сувобора и на Колубари. Кад смо, например, на нашет париског посланика наваљивали тада да организује посланство као средиште акције за избеглице и за помоћ остацима војске, он се бранио да нема наређења од Владе, и да мора телеграфирати у Скадар; није, болан, ни слутио, шта се десило с његовом Владом, и каква хрпа јада остаде од господе министара, који — забринути зедино за. себе ( и за своју жену ако су је повели са собом) — траже што дубље подруме да се склоне од аустријских аероплана, и питају на све стране да ли је већ стигла та савезничка, лађа која, ће их, уз пратњу монитора, понети већ једном с оне несрећне обале, на којој су сваким даном расле гомиле избеглица, измучених војника, и скелета аустријских заробљеника. — Кад је онда наишла сва она руља у Италију и у Француску, и кад је најзад свима постало јасно шта се десило тамо доле, наша званична и полузванична представништва била су потпуно недовољна да се боре са навалом, и нису, уосталом, то ни покушавала; никада се наш несмисао за. ортанивацију није обелоданио у тако савршеној голотињи као тада. У нашем париском посланству седели су у то време, као секретари и дотлавници министрови, полузрели дечаци, или криминални типови, који су трговали платином и дрогама у корист непријатеља, који су своје ослобођење од војске искоришћавали на сраман начин за, своје личне прохтеве и интересе, а наш посланик о томе није имао појма. У Лондону се посланик — дипломат од каријере — силавио у канцеларију и даље, баш као да, се ништа, није десило, после дванаест у подне, на пола сата или мало више, и није доспевао да види и саслуша ни најважније људе и најхитније извештаје. А шта, да се каже о петроградском посланству и посланику у то доба! Јужни Словени по савезничким земљама, поименде по британским колонијама, лежали су по логорима за интерниране као непријатељски грађани, и запоматали су за помоћ узалуд, док су се у исто доба прави непријатељи слободно шетали и кретали улицама париским и лондонским, солећи памет нашим савезницима како је њима, било воља. У Лондону је, нашример, Маџар Шебењи писао из дана, y nan у Једном од највећих светских листова »Мотаав Розјс-у дописе пз Будимпеште, још у трећој години рата, и фалзификујући чињенице износио стање у Утарској пред Енглезе у форми коју је сам ивабирао; а сликар Ласло одржавао је недозвољене везе са, Утарском S

399