Nova Evropa

помоћу дипломатских курира. Док су и мапарска и бугарска пропатанда настављале пуном паром и готово несметано свој посао по савезничким и неутралним земљама, свака наша организација на страни — уколико их је уопште било — биле су не само немоћне нето често и потпуно пасивне, па шта више понекад и негативне. Оно што је отац-Николај Велимировић говорио тада за посланство у Лондону, да је то »наша мртва кућа«, важило је више мање и за све остале наше установе на страни. Једино неки појединци били су на својим местима, и чинили су колико појединац у таким приликама може да учини. Али је већ и многима од њих било додијало, и неки се — не могући кренути наше званичне органе на прави рад или на рад у правом правцу — беху сасвим повукли, као например Јован Цвијић, кога је слом Орбије затекао у Њу-Шателу у Швајцарској. малаксала од узалудних напора да код савезника поправи погрешке наших министара и званичних представника. Речи које је он тада говорио, карактеришући рад Српске Владе н њеног премијера, могле би послужити као добар мото каквој књизи која би била у стању да да одиста оно што би професор Шиптић желео да да својом збирком.

Тај део наше изгнаничке историје, ти први месеци после албан-_ ске катастрофе — док су остаци војске транспортовани на Крф и спремани за реорганизацију од стране савезника, док се Српска, Влада (која је употребила војну и народну недаћу још у Скадру да збаци Путника, и да растури револуцијонарне патријотске елементе у војсци, пако они у тај час нису имали где и зашта показати своју револудијонарност) прибирала и опорављала од претриљенот страха, и док су рањеници и инвалиди преношени у Бизерту а деца и остали бегунци на Корзику и у Француску; ти месеци у које су наши представници на страни, званични и незванични, тек сазнали и почели слутити и појимати сву тежину и тратичност ситуације тај је део и најзанимљивији и кудикамо најважнији. јер се тада, ша муци и у невољи, видели наши људи и показали прави пријатељи. и тада су постављени темељи за даљу акцију, и у погледу војске. и у смештању и уређењу избеглица, и У вођењу политике. Али, наравно, — из овог што смо досад рекли даје се наслутити те темеље нису поставили ни Орпска Влада, ни њени ортани на страни. ни наша јужнословенска емиграција о Јужнословенским Одбором на челу, — те су темеље поставили наши савезници, и то пре света они међу њима који су нам били већ наклоњени пре Рата или су то постали за време Рата. Француска и Енглеска, а мало касније и Америка, прихватили су својски нашу војску и наше избетлице; и учинили су све што се даје замислити да се може добра. "учинити пријатељу или своме рођеном. Француска је, нечувеном · плем ћу“ званично пригрлила и војску и избеглице. и узела __на- себе: највећи део реорганизације војске и смештаја избеглица; „Ен aje званично помагала војску, а приватно и војску и из-

400