Nova Evropa

бетлице. Италија, се, од самог почетка, није држала као њене старије другарице, иако смо ми, можда, у својој невољи и сувише оштро ценили њено држање. Русија би била ва нас све учинила, да није тако далеко, и да није ускоро имала да се носи са својим рођеним шезтодама. Од неутралних земаља, Швајцарска нас је издашно помогла, и у многоме погледу била од огромне користи при материјалном спасавању оног што се још дало спасти; особито касније, посредовањем у исхрани наших ратних заробљеника у Немачкој, Аустро-Утарској п Бугарској, и понудом да посредује и у исхрани Србије под непријатељем, неутрална. је Швајцарска задужила занавек наш народ. Организовање ове помоћи на свима, странама — у Италији, у Француској, у Енглеској, у Швајцарској, у Русији, у Америци и по другим земљама, узели су били у руке појединци и поједине групе, наши пријатељи чији су редови сваким даном расли и ширили се у хиљаде, и који су у свему водили и предводили, дајући увек и свуда и увек изнова подстрек и иницијативу за нов рад.

Ти пријатељи, и њихови пријатељи, спасли су нас и ситуацију за нас, уколико се она дала спасти, и водили су нашу народну ствар за време изгнанства — од почетка до краја. У сваком погледу, не само што се тиче непосредне помоћи и одржавања голог живота и реорганизације остатака народне снаге, већ и политички, посредним и непосредним утицајем на своје владе и на јавно мнење својих земаља, и радом код својих кућа и међу својом домаћом публиком, Наши људи у емиграцији — убрајајући ту и поједине МИнистре и посланике, или чиновнике званичних представништава, и чланове Јужнословенског Одбора и других народних мисија, били су од користи, и могли су бити од користи, ко више ко мање, скоро искључиво тако што су њима поматали, и често једино тиме што су им помагали, Ко би изређао све те наше пријатеље, који броје на хиљаде и на десетине хиљада, а међу којима има врло скромних и многих ва чија дела мало ко зна, Али ко може говорити о овоме предмету а да не спомене бар нека имена, која, за нас означују данас не само добротворе већ наше прве министре и праве министре: у Франпуској, Огиста Говена, Емила Омана, Виктора Берара, и жена ових двају последњих; у Енглеској, Дра. Ситона, Ватсона и госпође Ватсон, Сер Артура Еванса, Викема СОтида, Сер Чарлса Омана, Др, Елси Ингле, Флоре Сендс, Леди Пеџет, Леди Кодрб, тоспође Вајлд, госпође Стобарт, госпођице Палисер, госпође Хеверфилд, госпођице Мер, госпођице Веринт, и мање познатих по имену али не мање пожртвовних за нашу ствар: Докторке Кинг-М6, тоспођице Мекглед, докторке Мекфел, и толиких других доткорака и болничарки, од којих су толике за нас и живот Да ЛЕ CYA у

Кад су сви ти наши пријатељи прионули уз 5

1

га увелике, онда се, наравно, нису могли оглушић организације и званичне установе, које су међутим) Бајдиг прорадиле, нарочито не о Српску Владу кад је ова

МА

401 ~