Nova Evropa

ступа, само незнатни дио пучанства земље, народности, која, се је у ствари и породила тек године 1874. Талијанство града Задра има, послије рапалског уговора, кудикамо боље и чистије чуваре него ли ву досадашњи талијански кољеновићи Гиљановићи, Крекићи, Домјакушићи, Медовићи, и слични, шак ови и њихови системи могу мирне душе да пођу у заслужено стање мира, и да оставе мјесто онима који ће под другим, ведријим и здравијим, видицима знати и хтјети да очувају Задар правоме, прем малобројнијем али свакако непатвореном и неизвјештаченом талијанству., – буду ли то тражила. времена која ће доћи, право схваћена корист Италије и интереси града Задра и његова економског развоја.

Него, ред је да останемо при предмету, ма како привлачива била хисторијско-етничка, политичка, дигресија, која би имала да слиједи нетом прекинутом низу мисли.

Прва. брига наше Владе, по проведењу рапалског диктата, бити ће успостављење прометних средстава у ономе дијелу бивше политичке опћине Задар који је припао нашој држави. У посвемашњем помањкању жељезница, треба се засада ограничити на изградњу колских путева, потребитих да се обезбједи несметани промет између оних мјеста која су досада била међу се спојена мрежом колских путева, која. се је стјепала, у Задар. Због промјене суверенитета, сви ти путеви постат ће барем дјеломице неупотребљивим; тако онај Дикло-дадар, Љубач-Бокањац-Задар, Мурвица-Задар, Земуник-Заг дар, Бибиње-дадар, уколико се из Дикла неће моћи на Јубач, ила на. Бокањац, или на Земуник, или у Бибиње, или пак даље по данас постојећим колским путевима, већ ће требати одмах градити уздуж нове државне међе, у полукругу око Задра, нови колски пут, који ће спојити наведену мрежу, те јој на тај начин омогућити да врши прометну фунецију којој је била и намијењена. |

Што се тиче премјештаја покрајинских надлештава и установа, који су имали своје сједиште у Задру као главноме граду земље. наићи ће на потешкоће техничке природе због несташице зграда, које ће се потешкоће на први мах показати непремостивима. Овамо спада премјештај двију теолошких школа, нирививног и земаљског суда, учитељске школе, и покрајинске болнице, пошто су намјесништво п земаљски одбор или већ сада опсолетни или ће постати нетом се протласи устав заједнички читавој краљевини, дочим су пак друга надлештва, већ раније пренијела или сасвим или од чести свој дјелокруг у Оплит, Теолошке школе дале би се, барем за час, пренијети или у Бенковац или у Шибеник, или би се мотле припојити сличним, већ постојећим заводима наше краљевине, Призивни суд мораће под сваки начин у Оплит, док би земаљски суд који, осим специфичних агенда као такав, које не траже посебних просторија, није друго већ један окружни суд, имао селити у сједиште новог котара при мору, бива у Биоград на, Мору, или у Филипјаков, према расположивим просторијама. У интересу је односних опћина. да за прво вријеме нађу потребите, привремене просторије, а да од-

479