Nova Evropa

мах за тим, уз судјеловање покрајине и државе, приступе изградњи прикладних зграда. у

Провизориј, који би ишао за тим да једно или више тих надлештава, остави у данашњем им сједишту, у Задру, имао би се а рпог одбацити, јер би према приликама које сада владају, и према, стеченоме дугогодишњем искуству, дало само повода трајним сукобима и стерилним трвењима, за које у овоме часу наш народ нити има времена а нити оправдане побуде. Једина изнимка могла, би се дозволити за покрајинску болницу и за учитељску школу у Арбанасима, а и то само у временским границама диктованим од потешкоћа техничке природе. Њима би се морао признати значај екстратериторијалности, како та уживају инострана посланства и особље њима додијељено. |

Што се, напокон, тиче »праведне подјеле« покрајинских и општинских архива, предвиђене у члану 2 рашалског диктата, изричемо основано увјерење. да се овај став уговора протеже само на исправе које се тичу покрајинских и општинких добара (земљишничке књиге, катастрални елаборати, исправе што се односе на оснутак какве задужбине и слично).

Овако се нама приказује ново стање ствари настало рапалским уговором, пак у жељи да се тачност тог нашег приказа — који свакако не својата ни својство непогрешивости ни врлину исцриности — јавно претресе, похитасмо да га саопћимо широј јавности, а да се због краткоће времена и журбе не држасмо опе: „nono prematur

Ка OR КЕ ски Др. Хуго Верк.

Наш положај на Јадрану.

(Једно стручно мишљење.)

Уједињењем српскохрватских и словеначких земаља у једну државну целину, добила је нов облик поморска политика, Европе несамо на Јадрану него на целом Средоземном Мору. Колико се са том чињеницом рачуна, доказују нам најбоље потешкоће у преговорима наше државе са Италијом, али и држање европских поморских власти, које као да не показују много сусретљивости према избијању словенских народа на Средоземно Море. Наши будући сутакмаци, свим срецтвима доввољеним као пријатељима и савезницима, сада већ иступају против могућности здравог п брзог развитка нашег поморства.

Али што наши будући такмаци на мору предвиђају и проти чему се они сада боре, ва то у нашем, већином континенталном, народу нема још довољно схватања. Већи део нашег уједињеног шлемена није за свог целог историјског опстанка никада био на мору, и море није имало досада никакав видљив утицај на његов развитак. Стога је оправдана бојазан. да не би ова генерација, а може бити још

480