Nova Evropa

Наравно, да ће задаци наше флоте и доцније бити углавном дефанзивног значаја, те ће ce састојати у томе да задрже, ако затреба, непријатељске војне силе у удаљености од наших вода, ла нам Не би могле оштетити наше насеобине џ друге објекте од важности на нашој обали, и да бисмо осигурали поморске веде и промет не само у нашим водама, нето и на линијама главних наших интереса.

Ha нама је, да овај фактор, са којим би и евентуални наш противник имао да рачуна, не буде премален, и недовољан.

Б. Љубачки.

Бергеонова филозофија интуиције,

Има једна тачка гледишта с које нам се цијела филозофија, свију времена и свију смјерова, указује само у једном виду, у једном једином типу — а тај је, изразити тип мушке иттелектуалности.

На овај психичко-сполни моменат освртала се досад сама филозофија понајмање. Упрегнута до врата у свој вјековни задатак »највишег и апсолутног спознања«, замучена тешком муком »домаћих» препирака, трвења и побуна, није филозофија до дана данашњет, уза све своје »изилажење из себе саме« и »попињања над себе саму», ни толико изашла из себе да би уз остале своје »релативности« замијетила и ту: да сви ти смјерови и начини, читаво биће и хисторија филозофије носе печат мушкога интелекта, А баш тиме је изречена једна. велика одређеност и омеђеност унапријед, Не мислим тиме нагласити чињеницу, да је удио жене у филозофском _ отварању од првих почетака до данас био незнатнији но у икојој другој грани душевних стварања. (И у математици је било јаких женских стваралаца, али у филозофији, бар досада, још није.) Већ друго је на што хтједох прстом упријети: Да је и у ћађнизи тога мушко-филозофскот ума, у клици, заостао и један састојак женскости; да је и он под површјем живио, иако затајен п неисказан. Према спољашњем лицу вриједило је »дискурвивно мишљење« као једини ортан спознања. Једино мишљење, рационалност, вриједи као признато, узакоњено и посвећено средство спознаје људске— осјећај, непосредност, тек се прикривено помицала под тврдом кором »чисте умствености«. Али та кора је пукла, оно што је било већ отприје под њом провалило је пи израсло. У филозофији наших дана подигао се одрјешит глас и за онај дубљи подповршни ортан сповнања, за осјећајњу непосредност ч доживљај. — По први пут улази службено и »феминилни« моменат у највиши интелектуални свијет, п »филовофија интуиције« Анри-а Бергсона постаје сензацијом.

Овијет је осјетио у тој Бергсоновој интунцији као филозофском принципу спознања нешто »ново«, и у том осјећању новине најачи моменат био је тај, да је нешто што је у свима одавно живјело п ра„дило напокон овбиљно »предложено ва легитимност«. Нешто пра-

484