Nova Evropa

се ниједан народ никад не може помирити са очигледним смером онеспособљења, поробљења, и унижења. А овакав је смер био јасно испољен у извесним захтевима Савезника на Конференцији Мира у Неји.

На Србе, које су Бугари у светскоме рату најдубље за срце ујели, Бугари се — сразмерно — најмање имају да жале, Једино озбиљно и велико питање између њих — македонско — престало је бити спорно. И најзатупанији шовинист у Софији, морао је за ово неколико бурних година схватити, најзад, да То није питање ни етнографских дискусија ни нацијоналне сентименталности већ једне материјалне географско-економске неопходности. Моравска и вардарска долина не могу бити раздвојене. Али зато ипак ни најлибералнији Бутарин не може исто тако гледати на питање Добруџе и Тракије, Затварање Бугарској излаза, на. Јегејско Море, представља, једну од оних политичких лудости за које се при стварању внало да се не могу одржати. Међутим, том лудошћу у балканској политици завршио је трезвени и мудри Венипелос, И завршио је нашом сатласношћу. Данас, једва годину дана иза потписа у Неји, уговори с Бутарском и Грчком подврћу се ревизији. Дело Веницелосових смелих и вештих комбинација — као сва дела дипломатских комбинација, без стварне подлоте у снази и свести народа — руши се. И ми се поново — трећи Или четврти пут за ових десет година — стављамо пред исти проблем. Десет година чатрље на Балкану крпе се, лепе, и прекречавају; и десет година оне се руше, падају нам на главе, и затрпавају милијоне живота. И увек исти несвесни и слепи HeHмари настављају градити и крпити истим методама и у истом духу. И издајник је свако ко им не ода хвалу и не призна славу.

Иза свих албанских страхота, они су нас јуче представљали У Паризу, данас нас представљају у „Кеневи, а за коју недељу можда представљаће нас у Лондону. Њих ништа не збуњује, они се ни ва што не осећају одговорни. И они ће и сутра, ако треба, поново начинити нове маске. нове пајаве, и нове здравице за нову политику. То ће бити једна нова комбинација старе дишломатије, коју српски и бугарски народ неће осетити као искрену и трајну, коју ће Грци дочекати као непријатељску, а Румуни по тренутној нужди усвојити уколико издаци за њу падну искључиво на терет Грчке, Ако све то гледамо у вези са свима другим отвореним питањима око нас — питањем Албаније, све већим прохтевима Турака, охрабрених успесима Совјетске Русије, и уплетањем Италије — слика нашег положаја, у најкритичнијем моменту нашег унутрашњег врења и превирања, бива нам јасна.

И друкчије данас не може бити, нити то чак зависи само од наших државника и наше дипломатије, У другом духу и с другим методама не могу радити државници, док други дух и друте методе не завладају јавним мишљењем једнот народа. У нас свакога дана ничу демократске партије с новим именима а старом садржином.

515