Nova Evropa

Светог Јеронима био управо задужбина побожних Хрвата, чиста народна установа, без икакове политичке тенденце. Међу значајним ктиторима и дароватељима налази се последња босанска краљица, Катарина, која је и у Риму умрла. Углед братовштине све је више растао, па је на почетку ХУМ! столећа била изврсно организована, и имала приличан иметак, који јој је омогућио разгранату делатност, Папа Пијо М, године 1567, даје цркви Светог Јеронима кардиналски наслов, Године 1584 носи већ братовштина устаљен назив „Societas S. Hieronymi nationis Iiyricorum de Џтђе", а Сикст У, велики протектор братовштине, основао је 1589 уз цркву и каптол, који је постојао све до 1901 када га је папа Леон ХИ гласовитим бревеом „ЗТахогшт Сепјеш“ — докинуо, и тиме изазвао ону велику европску аферу коју споменусмо,

Значајно је, и треба истаћи, да је Свети Јероним био увек и стално подупиран из Хрватске ; ХЛХ столеће је најбољи пример томе, кад је завод примио из наших крајева преко 200.000 круна, Године

1842 узима га под заштиту Аустро-Угарска, и овај је протекторат |

трајао све до светског рата,

Године 1862 основан је у заводу колегиј Светога Ћирила и Методија, за клерике и свештенике који су у Риму студирали, но тај колегиј, који већ од свога почетка није показивао никакових знакова живота, брзо је угинуо, Међу каноницима Завода, било је људи чијим се именима наш народ данас поноси (Чрнчић, Парчић, Рачкиј, но било их је такових који су — управо 1901 — на свом народу починили издајство, напросто из материјалног интереса.

Првога августа 1901 издао је, како рекосмо, папа Леон ХШ бреве „ЗТахуогитш бепгет" (зове се тако по првим речима којима спис почима), Већ сам наслов: „Писмо апостолско, којим се укида каптол колегијске цркве Светог Јеронима илирскога народа а оснива колегиј јеронимски за хрватски народ“, казује о чему се ради у том знаменитом документу. Бреве „Slavorum Gentem“" je за питање Светог Јеронима од големе важности у многом погледу. Прво и најважније јесте, да се у њему резимирају све историјске чињенице о постанку завода, „који је основан (1453) с том нарочитом намером, да сиромашни верници, извана долазећи из Далмације, Истре, Хрватске, Славоније, Босне и Херцеговине, буду у њем угошћивани“. Износе се затим понајважнији историјски моа менти завода, а на концу дају се „Закони колегија јеронимскогза хрватски народ у Риму", од којих је нарочито важан први: „У јеронимски колегиј примају се само свештеници питомци, који су родом ијезиком Хрвати; који се, довршивши науке у бискупском сјеменишту, или у којем богословном лицеју, пронађу способнима за више студије, нарочито свештеничкога права, као и разних светих дисциплина, за што већ кога његов бискуп одреди.“ Из деветог закона види се, који све бискупи имају право слати у тај завод своје питомце; ту се каже дословно: „Право, да пошаљу питомце у колегиј, свештенике, нека имаде: надбискуп загребачки, бискуп сремски, сењски и крижевачки. Исто тако над-

131