Nova Evropa

брижно“ господарио Монсињор Лућиди, како је то он и у време мира чинио, настојећи што више приштедити курији а што мање дати онима који су на то права имали.

Данас, кад је већ предузела и наша влада кораке код званичне Италије и код Ватикана, треба једном да се дефинитивно пречисте сви ти рачуни и уреди ствар. Загребачки надбискуп, Господин Бауер, који је као универзитетски професор уложио био свој протест против отимања завода године 1901, употребиће зацело сву своју енергију код Ватикана, да се то питање што пре реши. Сав остали југословенски епископат треба једнодушно да ту акцију загребачког надбискупа подупре, ако неће да остане на њима прекор индоленције, коју им је пребацио гласовити ватикански библијотекар Франц Ерле, — уважен научењак, језуит, и Немац, — онда кадје једном нашем универзитетском професору прошле године рекао: „А што раде Ваши бискупи за Свети Јероним 7 Зар га не кане преузети у своје руке2" — Пријашње акције довеле су биле до категоричкогобећања кардинала Гаспарија, учињенога загребачком надбискупу да ће завод безуветно припасти Југославији, што је он заступаои у једној својој студији још пре двадесет година, Али како по свему изгледа, баш је на нама самима понајвише кривње да се то већ досада није десило, те је тиме дан повод новим несугласицпама између нас и Италијана.

Завод Светог Јеронима, у својој модернизованој форми од 1914, имао је као резултате једино неколико свећеничких ригороза, и то што је покојни професор Хорват скупио леп историјски материјал и научно се спремио за универзитетску професуру. То је жалосна, управо поразна статистика, која је с положајем самога завода, и с његовим материјалним средствима, управо у неверојатно неповољном сразмеру, Закопано и неискоришћено благо, — јадна слика наше „културне“ прошлости, Велики мецена Штросмајер, који је даровао заводу 20,000 форината, гледао је како завод више користи каптолу него онима који су у њему били вољни радити, те је наменио заводу много већу и ширу делатност, Познаваоци Шросмајерови, Цепелић и Павић, оставили су нам о томе извештаје, како је Штросмајер и у погледу светојеронимске закладе био широка видика, желећи да тај завод не буде само за теологе већ и за археологе, историке, и уметнике, који би у Риму нашли необично велико поље рада, и потицаје у своме стварању и развијању. Исто је тако и Јагић, хотећи да помирљиво делује на узбуђене духове браће која су упадала у противничке замке, написао у бечкој „Ле Хе" (28, 1Х, 1901) информативан чланак, па је ту истакао, да светојеронимски завод нема баш славне прошлости у погледу подупирања наше науке, јер каже, биле су тек ретке изнимке научнога рада у колегију људи као што су Рачки, или Чрнчић и Парчић; затим, и то је овде најважније, спомиње, какав су делокруг рада том колегију наменили били Рачки, Даничић, и он сам. Јагић још износи, како је, у шездесетим годинама прошлога столећа, имао често прилике да с Рачким, као с председником

133