Nova Evropa

Југословенске Академије, и са Даничићем, тајником академије, на загребачким шетњама разговара о судбини и задаћи тог нашег римског завода, па каже ово: „Жеља Рачкога ишла је затим, да би се колегију дао карактер знанственога завода. Њему као повесничару лебдео је пред очима особито циљ, да би људима духовнога —- али уз неке увете и световнога сталежа —, који би се бавили проучавањем врела за југословенску а поименце хрватску повест, бесплатним становањем у заводу, преустројеном према потребама, био омогућен дуље времена боравак у Риму, где би се бавили историјским и археолошким студијама или истраживањима. Несамо ја, већ и мој пријатељ Даничић, дакле просветљени православни Србин, одобравао је мисао Рачкога,“ — Сви дакле велики мужеви наше науке јасно су увиђали од колике би важности могао бити за нашу науку један онакав завод у европском центру, у коме се налазе научни археолошки и историјски институти готово свију народа, —- с једне стране ради преобиља грађе која се налази у архивима и библијотекама, важне и пребогате за све нације а напосе за нашу, јер је тек деломице црпана; а с друге стране, због утицаја на наше научнике у таком једном средишту историјске науке.

"Оснивање оваковог историјског иститута о којем је горе реч, има велику важност, и нарочиту актуелност, управо сада кад се решава питање Светог Јеронима, јер би се овом згодом и правила завода, споразумно с црквеним властима, могла у најлепшем складу израдити и уредити, тако да тиме ни теолошки елеменат не буде ни. мало прикраћен у својим правима и захтевима. Држимо, стога, да треба, у неколико потеза, опртати, у чему је ова важност и актуелност; Зашто је од првенственог значаја да се оснује овакав завод баш у Риму, и то с помоћу богатства и средстава којима располаже завод Светога Јеронима.

IL

Кад се сасвим мирно и непристрано погледа на развитак наше модерне хисторијографије, и кад се објективним критицизмом проматрају закључци до којих је дошла, онда се види да је ту грану наше знаности —- за коју се, уосталом опћенито држи да се врло повољно развијала, и да је, према осталим гранама знаности, изнела особито богате резултате —- пратио један типично и карактеристично наш појав, којега, из разумљивих разлога, није било уз светску хисторијографију, при испитивању прошлости народа са сретнијом прошлошћу, Наиме, наша модерна хисторијографија, од Рачкога и Руварца па до њених савремених репрезентаната, морала се борити у свом научном раду с големим потребама и захтевима, које су хисторијографије осталих народа имале задовољене већ у великим приправама и предуветима тако да им је унапред омогућен и осигуран потпуно несметан рад стварања. Наши научници, међутим, све што су привредили учинили су властитим интелектуалним и материјалним снагама и средствима, Мисли се овде, у првом реду, на големи посао сабирања историјске грађе, који су, код

134