Nova Evropa

је више мање подједнако важна за све народе са културном и политичком прошлошћу у средњем и у новом веку. (За католике исто као и за православне, и, заправо, за читав свет,) Везе Рима, културне и политичке, јавне и, тајне, у свима су перијодама историје за све народе силне, многобројне, и чврсте, и онде где се то никако не би очекивало, Само један пример; У знаменитом и богатом архиву „Ргорабапдае Наде“ у Риму, који је изван Ватикана (у палачи „Рторабапдаае", и приступачан је само малом броју истрапивача), тражећи један спис, наншао сам на читаво једно одељење рукописа под насловом „Зегђта“, Већ летимице прегледан овај материјал даје увид у једно неисказано обиље нових, досад непознатих вести о Србији за време њене историје под Турском, Језуите и црквени легати, који су били у служби било којега двора, слали су извјештаје и у Рим. Рим је увек имао везе с онима који нису били зараћени с Турском, и тада је, преко својих легата код такових дворова, дознавао шта се где дешава и примао бројне извештаје; често баш од оних, који су управо у ту сврху и путовали Балканом, Исто се тако и у ватиканском архиву налази једно обиље материјала о Србији. Други крајеви наше краљевине, који су већ по организацији римске цркве били непосредно спојени с Римом, заступљени су управо читавим морем материјала у самом Ватикану, за сва раздобља, а напосе за она од ХП столећа наовамо. Иако су неки испитивачи већ започели с издавањем такових „Мопштпепја ЗЈауогшт Мелфопа т“, потреба би била да се нредузимају, нова и исцрпна истраживања, јер све што је досад учињено тек је један бледи трак светлости онога сунца којим треба да обасја нашу прошлост ватикански архив,

Енглези са својим богатим институтима у Лондону и Оксфорду, Французи са „1 ' Есоје дез сћагје5" (у Паризу већ од 1821), па Немци (берлински, минхенски, и лајпцишки институти), Аустријанци („Institut Еиг Osterreichische Geschichtsforschung" on 1854, у Бечу,) ипак су осећали потребу да оснују у Риму своје институте, с једне стране за специјална историјска истраживања, која су могућа једино у Риму, а с друге, ради испитивања нацијоналне историје на темељу римских архива, Више него икаково доказивање потребе овакових института у Риму, говоре организације од којих некоје постоје близу стотину година, Тако, Француска има: 1, „Есоје фтапсалзе" с нарочитом задаћом проучавања археологије (профане и црквене), историје уметности и истраживања нацијоналне франпуске историје (основана је већ године 1873); 2, „Асадепце де Егтапсе", за француске умјетнике свију категорија, скулпторе, сликаре и музићаре, који добивају од државе велику стипендију после код куће свршених студија —- „Стапа рпх де Коше" — за студирање од неколико година. Велика Британија има: 1, „British School of Archeology" y xojeM се археолошком институту налазе и енглески историци, који се баве истраживањем енглеске историје и уопће историјским и помоћно-историјским проблемима; 2. „Ассаdemia Inglese di Belle Arti", c mcroM samahoM kao и француска академија, само што у њој раде британски уметници, стипендисте

136