Nova Evropa

које градајч и Пгизћуо Naroda, pa se zato ona jOŠ manje može označiti jednim uspjehom,

Pa ipak nam izgleda, da je Društvo Naroda — тако 2505 орсеб položaja nije moglo početi smjesta за sistemafičnim razoružanjem, bilo u prilici da ovo pitanje riješi provizorno sa naibližes praktičnog stajališta, sa stajališta aktualno lošeg gospodarstvenog stanja Evrope; ono je moglo odmah da počne sa smanjivanjem aktivne {stajaće} mirovne vojske, što je u ostalom i prošlogodišnja briselska finansijska konferencija tako enerdično preporučivala, Narodni bi ovakav zaključak bili pozdravili s oduševljenjem nesamo kao prvi početak u olalšavanju ekonomskih tereta izazvanih ratom, već i prvi korak u kompliciranom pitanju razoružanja, jer pozilivno izvršenje razoružanja suhozemnog, pomorskog, i zračnog zahtijeva prije svega redukciju ratnog materijala, koji je, kao i ratna industrija, najopasniji i najmoćniji motiv za ratove. Zato bi i trebalo da budu ovi motivi, u vezi s privatnom proizvodnjom oružja i municije, najbitnijim dijelom raspravljanja o načinu razoružanja, a nikako ne broj »ljudskog materijala«, koji je opasan samo u relaciji prema količini raspoloživog oružja. ol

To sniženje mirovnog kadra vojske — kod čega je vladajuća nužda ujedno najbolja propaganda za Društvo Naroda — moralo bi se izvršiti u smislu i okviru člana 8, Pakta Društva Naroda, i ujedno uvesti odgovarajuće ograničenje roka vojničkog službovanja, oružnih vježbi i rezerve, dok bi se, na drugoj strani, postavila kontrola dalnjeg povišavanja proizvodnje oružja, Taj prvi provizorni korak do razoružanja, u vezi s onim statističkim gradivom što gSa neprestano prikuplja komisija za razoružanje, stvoriće — u doba kada neće biti više potrebno obazirati se, kao sada, na posebni geografski položaj i naročite prilike pojedinih država — onu podlogu, na kojoj će se kasnije, u zgodnoj prilici, započeti s postupnim razoružanjem na kopnu i moru. -

Ant. Petrinčić, major,

Ekonomski pregšled, Инвестицијони зајам.

___ По други пут након уједињења ступа наша држава пред јавност са пројектом једнога великог унутарњег зајма. Први пут у мају 1919, са 4%-им боновима, и други пут ево сад, са 7/-им зајмом у висини од 500 милијона динара. Пуне две године није држава, — ако за часак испустимо из вида задржавање 20% код маркирања новчаница, — апелирала на евентуалне народне уштеђевине. За исте те две године, све су скоро државе, са мањим или већим успехом, поновно апеловале на домаће или страно новчано тржиште, да им оно даде потребна средства за ликвидирање ратнога те поратнога стања.

467