Nova Evropa

који би имао за циљ повећање државних прихода. Државни су издаци, како рекосмо, из дана у дан све већи, па. према тому и државни је дефицит сваким даном већи. У прошлој години, износио је државни дефицит око једне и по милијарде динара. Ситуација се ове године. није битно променула. Ако помно пратимо седмичне извештаје Народне Банке, видећемо да је држава, у времену од 1. јануара ове године до 15. јуна ове године, било на рачун ванреднога кредита било на рачун обртнога капитала, подигла код Народне Банке око 650 милијона динара. Другим речима, државни дефицит за непуних 6 месеца износи 650 милијона динара. За исти износ пустила је Народна Банка у промет нових новчаница. Ситуација се дакле утолико погоршава, што држава све у већој мери апелира на Народну Банку. За сами последњи месец, од 15, маја до 15. јуна, подитла, је држава код Народне Банке нови зајам од преко 220 милијона динара. По новом прорачуну, уколико је овај познат јавности, издаци у скорој будућности ће да буду много већи неголи примици, па према томе наша. финансијална политика остаће и даље скроз нездрава. Наш дефицит покриваће се и даље углавноме позајмицама код Народне Банке, и пуштањем у промет нових новчаница Емисијоне Банке. Лепи изгледи!

Дали је могуће томе стати на, путг Још није позната структура нашета прорачуна, да би било могуће изрећи коначни суд. Али се може већ сада рећи да је први предувет санације наше финасијалне ситуације подела прорачуна на редовнеина изванредне извдатке. На једну страну долазе они издаци који се имају извршити уз било какове жртве, у првом реду персонални издаци. На другу страну долаве издаци који нису апсолутно неодгодиви, у првом реду већина инвестиција. Сви редовни издаци (редовни прорачун), па били они коликогод велики, морају бити покривени редовним примицима, у првом реду порезима. и приревима. Изванредни издаци (инвестиције) морали би се покрити, уколико не достају порези и прирези (а о овоме у садашњим приликама нема ни говора) изванредним примицима, у првом реду са разним унутарњим, или вањским, зајмовима. Уколико су барем камате такових зајмова покривене редовитим приходима, неможе им се са народно-тосподарске стране ништа, приговорити. Наравно је да би се инвестиције имале изводити према средствима која нам стоје на расположењу. Без појма о нашој траsoj финансијалној ситуацији, разна министарства, ставила су на садашњи прорачун захтеве које ни за дуги низ година неће бити мотућно реализирати.

Питање државних инвестиција уопће је један тежак проблем, Ма колико да су те инвестиције неопходно потребне, оне се у интересу целокупне народне привреде дају тек постепено проводити, према средствима која стоје на расположењу. Кад бисмо ми хтели провести све оне инвестиције које нам се чине неопходно потребне, то би у данашњим приликама, захтевало такове своте да их ми, ни

469