Nova Evropa

nala! Presveta inkvizicija! Monsinjoril Sude me! Što oni to mene sude? Zašto? I ona garnitura iz crvenoga pliša! I onaj centurijon na polituri, sa zlatnom kacigom i konjskim repom! A zašto da ja tim glupanima ne olkrešem što ih ide! Da čuju istinul« I počeo je Puba da gćovori, da on nije gospodi profesorima ništa zahvalan, jer sve što znade da je sam »ex privata« naučio. I da su oni madžaronski agenti, i da primaju mito, i da su bogata deca odlikaši —

— Bezobrazan megaloman! To je izazovno, to je skandal]! Digla se konfuzna oluja; direktor je zvonio nikljastim zvoncem, i sve se je svršilo tako da je Puba Vlahović, u smislu banske naredbe broj taj i taj, bio bačen iz sedmoga razreda gimnazije, i isključen sa sviju srednjih zavoda cele kraljevine,

Posle ovog svog ateističkog, antiklerikalnog, »lart pour l'artističkog« i libertinskog poraza u sedmom De, postao je Puba Vlahović saradnikom »Narodne Zastave«, naprednjak i revolucijonar po zanimanju, sa honorarom od 60 kruna mesečno, To je bilo ono vreme kad je Meštrović sa svojim epigonima našao onu slavnu herojsku formulu iz gipsa, te sa svojim takozvanim voluntarizmom modelovao svu пеmoguću konfuziju naših kavana i naših mozgova, Meštrovićevi kipovi značili su katastrofalni debakl sveg onog matošijanskog »lart pour lartizma« žto je do onda Pubi Vlahoviću izgledalo kao Sveto Trojstvo Eime, Ritma, i Forme, i on je sa svojom impulzivnom nutrinom odmah osetio da je sve ono u što je on još do jučer verovao, bio fazilibat, i laž, i da je ovo sad ono prauo i ono definitivno rešenje našeša problema. »Novi se Vetar rodio na našim planinama, i freba razbiti sve ploče Staroga Zaveta, i treba poverovati i propovedati, i suaha naša reč neba bude požar«, tako je pisao on u jednoj nacijonalističkoj reviji o našem narodnom problemu, pa se snagom svoje iraze pročuo po bohemskom svetu, i dobio aureolit maloga proleta sekte, koja je prkosila nejunačkom dobu, Kad je ono neko u Parizu ili Beču, dakle neki evropejski autoritet, objektivno i naučenjački zapečatio fakat, da naše težište treba da se potraži u našim sredovečnim elementima, onda su divlje emocije razdirale Pubu Vlahovića, On je spremao filozolshi traktat o našem Srednjem Veku, i u njegovu mozgu vrele su ieme i pušile se kao mehuri i oblaci i jedna je tema gutala drugu, i svaka je opet eksplodirala u hiljadu razderotina, a svaki se torzo vijugao i pleo u bezbroj forama, i svaka forma vikala i htela da se attyrnira,

1 isto vreme dok su је fidantske oluje razdirale Pubu, i aok su ideie samo šumele u njegovu mozgu kao repače, on je nosio u sebi crni teet velike ljubavi, Puba je bio silan temperamenat od prvoga dana svog života, Još u ono davno vreme, dok se je kao dete, za letnih hišovidh dana kad grmi, igrao sa devojčicama po pivnici skrivača, Puba je osećao da treba od onih devojčica, što su se s njime skrivale iza smrdljivih lagvova natrpanih zeljem, mnogo više, neizrecivo mnogo više, nedo da se s njima igra skrivača, Ali te su male opice ženske bile tako glupe, i kad je hteo da im nešto objasni, nešto što je ispunjalo čitavu njegovu egzistenciju, nije se dalo. On je tim malim stvorenjima žrtvovao cele dufe noći, a od tih groznih sablasti za masu svojih toplih

541