Nova Evropa

једна занимљивост. Гледали би на њега као глупака. Још више: који би гласач у Енглеској могао данас да понови и једну једину пророчку реченицу прошлих људи; А погледајте шта, се дешава у Америци! Председник, у својој инаугуралној беседи, говорио је о »очевима, оснивачима« божански. инспирисанима, и изгледао је као да то и сам верује. Речи тих људи (или неких од њих, јер Тома Џеферсон, највећи, први адвокат англо-америчке кооперације, сада је у засенку), и једног или двоје од познијег датума, · продужују да чине историју. Ко, или шта, је срушило Вудро Вилсона, и политику коју је свет идентификовао са њимег Да ли Г. Хардинг, или сенатори Лоџ и Џонсон; Не. Вилсон је тучен 1797, када је Ђорђе Вашингтон изрекао своју фразу о »вамршеним савезима«. Ако сте у то сумњали, за време последњег избора, нисте требали да одете даље ог прве групе трговачких путника у Пулманову вагону за пушење. Вашингтон је био сасвим довољно модеранза њих. Заинтересованом Енглезу изгледа, просто, да је просечни Американац унео навику библијолатрије у своје грађанске дужности. Он је подвргао свој политички дух прошлости. Његово размишљање о основама за њега је учињено једном за свагда. Он се бори против бољшевика са концепцијама о слободи и о приватној својини што су му је оставили његови очеви. Његов је нови свет био. створен између година 1776 и 1789.«

Онда када су Вашингтон и Линколн живели, Америка није била земља, »где се праве паре«. 'То је био тежак и дивљи крај света, камо су одлазили верски и политички изгнаници да на миру верују у своју веру. То је била необрађена и пуста земља, камо су прибетавали отпадници од друштва, да започну нов живот, и да »одрасту са земљом« (о бгом уић Ње соштгу), како се то овде каже, заборављајући прошлост. Ту су долавили авантуристи и несталожени, да се сударе са једним животом у коме је само најспособнији преживљавао. Тада то још није била земља златне гровнице и пожуде за прождирањем других. Под тим околностима, у тим моментима, и са таквим елементима, могла је да се створи, у оне дане, најслободоумнија земља на свету; држава која је потпуно. била ван круга осталих, и значила собом један велики почетак и покушај. Али се она одонда није више мењала, није мењала. по својим институцијама, иако се извршио огроман материјални и економски прогрес, који јој је потпуно променуо судбину и упутио је новим путевима, и новим препрекама које просто ивнуђују своје решење. Разбијање и прелажење преко тих нових препона није даље вршено ни близу онако радикално, слободно, као што се стварала држава првих дана. И тако је настала дегенерација. Остала је стара, лепа, и светла маска, али је почело да трули оно што је под њом.

Дошло је ново друштво, боље рећи дошла су нова друштва, и она су желела да се уљуљкују лепо и олако песмама о херојској прошлости и старој слави. Не дирајте и не кварите старо! Они сада, сањају у »панамериканивму«, и граде бесомучном брзином нову марину ва будуће ратове, као што је то Немачка пре радила; и правдају се да то чине да би чували светски мир, као што је тон

124