Nova Evropa

важнијих докумената о америчким грађанским слооодама. Он је ту подвргао оштрој критици ову хистерију за угушивањем права и слободе мисли и говора, што је за време и после рата завладала скоро целим светом. Школска управа хтела је због тога. да му одузме катедру. Такав је исти случај био и са уредником часописа »Тће Зоуте! Кизаа«, који је раније био читав низ година, професор. на »Мем Уотк Џтшуегзћу«, и отуда отпуштен вбог својих убеђења. Такав је случај чувеног социјолога Скот Неринта, који је морао због својих убеђења да напусти своју катедру на »Шшуегању ој Реппзујуаша«, А маса, она иста глупа маса која ће, после, бити спремна, да натакне шиљату револуцијонарну капу и набоде одсечене главе на кошља, та маса пљеска, и овде, урла од задовољства. У Атини је, у Аристотелово доба, демокрација. потпуно дегенерисала, и изгубила сву ону свежину нових идеала коју је имала. у петом веку (ва Перикла). Из ње се ишчаурила »охлокрација« владање гомиле. Врло слично томе детенерисању старе демокрације, ми данас преживљујемо дегенерисање модерне демокрације, т. ј. ушли смо већ у доба модерне »охлокрације«. Бољшевици су потпуно јасно схватили то наилажење нових времена, и зато су покушали да путем диктатуре пролетаријата створе своје масе, онако као што их је и велики капитал створио за себе постепеним методама. И са чисто сухо теоријског становишта, они су били у праву са својом диктатуром, јер су против себе већ имали потпуно организовану и спроведену диктатуру банкара. Разлика. је између те две диктатуре била у томе, што су бољшевици отворено рекли зашто се боре, док су ови други своју борбу увијали у златан папир демократизма, културности, слободоумља, и сву силу других звучних и лепих фраза, али потпуно празних у њиховим срцима и устима. Пракса је већ показала да бољшевички метод није најбољи, да се не може непрекидно подржавати револуцијонарно расположење код маса, и комунистичке вође не понављају више онако театрално нову фразу, коју су у почетку тако обилно злоупотребљавали. Они су млађи, сем тога су у мањини, и имају више самокритицизма и виталне енергије; зато и могу да праве и траже себи нове путеве, — док на другој страни то није случај. Пут црне реакције којим се пошло, прав је и лак, тако погодан и пријатан за. духовно старе мозгове. Ако се социјалистички покрет консолидује и поврати из оне поремећености и разбијености у које је почео да запада иза 1914, ако социјалистичка партија не почне да бива само партија, и да за њу пред важношћу гласачких куглица све пада; онда ће утолико пре и сигурније победити идеја новога друштва, утолико ће се пре срушити стари и трули режими, јер су увек побеђивале само оне идеје које у себи носе искреност, напредност и наивност (т. ј. младост) правих идеала. | Америка је данас потпуно у перијоди своје »охлокрације«.

Масе су постале слепо оруђе у рукама својих вођа, јер их они задобивају ласкајући најпре свим њиховим нижим инстинктима, а затим тек пажљиво придобивајући их за своје личне интересе. Када су били избори прошле године, по листовима су излавиле, ради аги-

126