Nova Evropa

то знала цијенити била је ипак увијек веома мала. Мјесто да се опћинство узгајало за народно казалиште, гњездиле су се у њему мегаломанске амбиције. Тако Загреб никад није добио правог пучког казалишта, нити велике широке публике (као што је имају Беотрад и Софија), осим за — »Веселу удовицу.« У томе је и одгонетка свих оних неуспјеха који су пратили, с умјетничке стране, и најооље раднике нашега, казалишта,

Од 26. тодине новог загребачког Талијина храма, и у другој половици вијека хрватске опере, изгледи су се посве измијенили, Народ сад слободно дише, његове умјетнике не стежу више цензорска клијешта, субвенције су велике, Загреб је друга пријестолница уједињених племена, и има све увјете да постане средиште индустрије. Отварају се нови видици, бескрајне могућности. За. престолничким казалиштима ступају друга, по већим градовима,

наше земље. Сад се отвара стално казалиште у Сплиту и Сарајеву.

Погибао од кина, које се неки плаше, не може на том много промијенити. Кино има своју публику, и код нас, крај добро вођена.

кавалишта, не улази у рачун. Кад је посљедњи пут наново ускрела

стално опера, био се већ подвостручио број кинематографа у Загребу. Али, ни са свим својим комбинацијама, грамофона, и сличног, не може никад кино надомјестити драмску радњу, живу ријеч Ha, позорници. Но зато мора казалиште да постане приступачно свакому, па и неимућному грађанину, како би се круг његових пријатеља све више ширио. — Приликом јубилеја нашег загребачког казалишта, и отварања, нове интимне позорнице у Загребу, и приликом довршења нове казалишне зграде у Београду, као и поводом отварања, сталних казалишта, по великим градовима наше провинције, ово ће се питање — прави проблем пучког казалишта, које неће бити само мјесто рочења, за богаташе — наметнути врло брво и врло озбиљно, и њега ће требати што прије и што повољније

ријешити. Вл. Тресчец.

Engleski novelisti XX veka.

Svinbern (Swinburne), u svojoj knjižici o Šarloti Bronte {»Note on Charlotte Bronte«), iznosi mišljenje, da se sva originalna prozna dela mogu podeliti na tri klase, i to ovako:

»Prva i najniža klasa, u koju spadaju dela koja čitamo s nekom vrstom ravnodušnog uživanja, Mirno pristajemo uza sve ideje, smatrajući celo delo uspešnom tvorevinom kakvog poštenog i veštog radnika, ; »Druga klasa, u kojoj su dela takvog kvaliteta da obraćaju našu ozbiljnu pažnju na sebe, i zahtevaju bilo odlučno odobravanje

'bilo neodobravanje,

274

дер анлнаиооа5

Meda jeka Aira RA ua au gae реци ава алвесва ње