Nova Evropa

"odmah biti jasno da je Austrija, onaka kakva je izašla iz mirovnoga ugovora u Sen-Žermenu, jedno nedonošče, koje može da životari ali koje ne može nikako punim životom da živi, Nacijonalno kao malo koja država kompaktna, ona je, usled prirodnog privrednog razvitka, 'jedan ekonomski apsurd, tako da se težnja Austrije za ujedinjenjem-sa "Nemačkom ne sme posmatrati samo sa nacijonalno-političke strane, nego dobrim delom i sa nacijonalno-ekonomske, Iz golih ekonomskih "razloga, usled pitanja njene prehrane, čak i zbog njene ekonomske 'egzistence, prisiljena je Austrija da u sjedinjenju svom sa Nemačkom 'traži generalni i radikalni lek svim onim педабата Које 5и зе posle rafa survale na njenu glavu. lako je Nemačka po mirovnome ugovoru, u finansijalnome pogledu, daleko lošije prošla nego i sama Austrija, ipak ie kod nje situacija daleko bolja, Nemačka je barem jedna ekonomska celina, gde se jedna velika industrija popunjava jednom poljoprivredom koja je na jednoj zamernoj visini. Kriza je u Austr!ji .tako neizbežna, već od svoda početka, da nema toda državnika koji bi je u današnjim prilikama bio u stanju sasvim ukloniti, Uorava zemlie jedino može, da tu krizu uskori, ili za neko vreme zadrži, ni· kako da ju uopće izbegne,

Po računu Dr, G. Stolpera, jednogš od najpoznatijih ekonomskih pisaca porafne Austriie, iznosi pasivnost austrijske izvanjske irdovine oko 900—1200 milijona zlatnih kruna godišnje, Kurs je stranih valuta u Austriji tako nestalan, podložan takovim flukfuacijama, da je čisto nemognće sastaviti jednu statistiku na bazi austrijske krtine, Ako taj, po Dr. Stolperu izračunati, deficit preračunamo, po danoašnjem kursu, u austrijske krune, onda to odgšovara protuvrednosti od 500 milijardi austrijskih kruna, Prema tome, dolazimo već do cifara koje prelaze sve fantazije, i koje se ne mogu uzeti za baza nikakom stvarnom računanju, Poznato je, da su ravnoteža u bilansi уапјske trgovine i ravnoteža u državnome proračunu dve kardinalne tačke po kojima se ravna bonitet i stabilitet svake valute, Uz postojeće prilike, jasno je da o kakvoj ravnoteži u bilansi spoline trđovine Austrije ne može biti ni Sovora. Sa ogromnim delficitom pri nabavi životnih namirnica, — koja se nabavka uglavnom mora vršiti u inozemstvu —, a bez .đovoljnođa suficita u izvozu industri{alnih artikala, jasno je da irgovinska bilansa Austrije mora biti pasivna, :

Dok dakle na trgovačkome polju, silom prilika, · ni najbolji upravnik nije mogao znalno popravili situaciju, na finansijalnome polju padalo se iz jedne pogreške u drugu, Posle prevrata stupili su na čelo austrijske republike ljudi sa levice. Mislilo se da se mora nastaviti socijalna politika velikoga stila, onako kako je bila započela: tokom rafa. Nije bilo dovoljno što su cene životnim namirnicama maksimirane, te time veštački zadržane isped огтодпоба razvitka, već se pošlo u tome i dalje. Dok je čitava monarhija bila uglavnom jedno ekonomsko područje, te dok je od inozemstva bila ogradjena jakim zidom, politika maksimiranja cena mogla je imati uspeha, posle prevrata, kad su glavna opskrbna središta Beča i Austrije ostala u no„vome inozemstvu, dejstvo maksimiranja prestalo je da važi, Pošto je

286'