Nova Evropa

грађани, чије благостање датира такође. од крсташких војна. Тако се све више јавља као политички фактор сталешка идеја, тојест. осјећај међусобне припадности на, основу чињенице да је нетко чланом извјесног сталежа. Идеја сталешка. била је у свом почетку довољно интернацијонална, јер су се племићи, главни сталеж, једне народности објећали ближи племићима друге народности него ли сељацима своје. Тако, у тим приликама, нацијонална. идеја није могла, ухватити корјена. и Исто тако, носио је интернапијонално обиљежје и покрет интелектуалаца и умјетника, који се је био развио под особитим приликама, а који је имао циљем остварење културне идеје јелинске — покрет ренесансе, за који је уско везан идеал хуманистички. Већ по својој природи, тај покрет није могао заћи у шире масе, нити међу њима дјеловати; него је прошао, сред грубих реалности сватдашњости, као лијепи сан, и оставио нам споменике своје славе. _ Сталешка, организација у оном облику, гдје је владао несметано један — племићски — сталеж, који није имао протутеже у другим довољно јаким организованим сталежима, пријетила је да упропасти државу. У корист државе порадио је онај коме је отуда растао непосредан интерес — сам монарх, и то најприје у Француској, гдје је имао, подупиран од грађанског сталежа, успјеха, тако да је уништио моћ великаша и племића, чије ће питање дефинитивно ријешити Француска Револуција, два стољећа позније. Исти су процес, с малим разликама, прошле углавном и друге државе. Ојачани ауторитет владара постаје осовином државне организације, а династичка, је вјерност она, веза, која спаја држављане и улијева им осјећај јединства. И у другим се правцима почиње формирати јака, модерна држава која одбацује, један за. другим, остатке средовјечне. Војску везују владари ва своју особу и за своје интересе, финансијални се систем реорганизује тако да не почива више на сталешкој самовољи, ствара се владару потпуно одано чиновништво (noblesse de robe), чије је благостање и судбина уско везана са судбином државе тј. владара. И у економском је животу држава, да. би дошла до новаца (звали су га »запбиши5 согрога« у политици) и тиме добила средства за војску и друге циљеве —, учинила, знатних промјена и енергично захватила у његове проблеме. Цијела држава постаје једним економским подручјем, у којем није било никакових препрека трговању, али је оно према вани затворено царинама, дапаче и забранама увоза. Поред ових, меркантилни је систем постављао још и друге захтјеве социјално-политичке природе, тако уређење исељивања, припадности, итд. На тај је начин створена једна јака држава, чија је власт била, концентрисана у рукама владара: тако јака држава, била је први предувјет ва надијоналну идеју. Други је предувјет испуњен тиме што се прецизирао појам народа. Овај су посао обавили теоретици и пророци Француске Револуције, нарочито Русб. ИМ они су ишли затим да се уклоне остаци средовјечне државе, али у исто вријеме и да се обори апсолутна држава са средиштем у монарху. На испраж-

њено мјесто такове државе, и монарха, поставили су они ново Ве-.

298

AW: aaa снова атинска