Nova Evropa

витим корацима у натраг. Ми данас, након три године живота, слободне, уједињене, у револуцији створене, народне државе, као шаком на око цивилизацији двадесетог вијека пришивамо »гакон о заштити Оржаве«, који — под изликом борбе проти антидржавним слементима — има у првом реду да удари по радничкој класи и по њезину покрету, као представнику новог друштва, створеног рево: " дудцијонарном еволуцијом. И данас још има људи на врховној управи државе, који вјерују у то да се хисторија. зауставља, пред вратима казамата или пред оштрицама бајонета/

Шта, преостаје југословенском социјалистичком пролетаријату. пред оваквом ситуацијом, уочи овакве перспективе најскорије будућности, него да чим прије и чим потпуније спреми терен за уједињење својих распарчаних енергија, те да постави јаку фалангу истинског социјализма, на обрану већ извојштених тековина, и за освајање потребних услова, за здрави политички, економски, и социјални развој државе. Али прије него проговоримо о овој задњој фази нашег социјалистичког покрета, осврнут ћемо се укратко на његову досадашњу хисторију.

Прије рата — под утјецајем државних и политичких граница — биле су у земљама данашње Југославије ове социјалистичке странке: хрватско-славонска, србијанска, словеначка, и босанскохерцеговачка; док су у Далмадији, Црној Гори, и у оном дијелу Турске који је нама, припао, били само незнатни, повремени покрети. Од свију ових странака, најача је била србијанска, јер је своје дјеловање имала, у слободној, нацијонално-хомогеној држави. тдје јој се није стално наметао нацијонални проблем, који је другим нашим социјалистичким странкама односио највише енергије, и доводио до непрестаних трзавица унутар властитих редова, Разли„тите политичке, економске, социјалне, а великим дијелом и културне прилике, у различитим и државним и покрајинским границама, производили су и различите погледе на равне проблеме и на питања дневног живота, према којима се социјализам морао опредељивати и заузимати своје становиште. Већ ова разлика у погледима, па према томе и у тактици, носила, је у себи клицу потешкоћа које ће, доцније, настати при стапању појединих покрета у један јединствени социјалистички покрет у Југославији. |

Нацијонални проблем, T. ј. питање уједињења, нашер народа, и руска револуција, биле су прве клисуре, о које је ударио иза, преврата нови и на брзу руку саграђени брод јединственог социјаЛИСТИЧКОР покрета. Једни су говорили: нас се нацијонални проблем | не тиче, уједињење Србохрвата и Словенаца није ствир социјалистичког пролетаријата, већ ствар југословенске буржоазије; досљедно томе, они су заузели негативно становиште према Народним Вијећима, нехтијући у иста улазити, већ препуштајући их сасма, буржоаским странкама. Другима, је опет, уз рушење старе монархије, првом и главном задаћом било стварање народног и државног јединства, и ови су оправдавали то своје гледиште тезом, да се до социјалног и економског ослобођења широких, радних слојева,

331